Улица Змај Јовина (Сомбор)

С Википедије, слободне енциклопедије
Змај Јовина
Почетак Трг Светог Тројства
Крај Трг Републике и Венац војводе Радпмира Путника
Дужина 130 m
Ширина 8 до 9 m
Створена
Названа
Стари називи Елефант улица, Поштанска
Поглед на улицу

Улица Змај Јовина једна је од најстаријих градских улица Сомбору. Протеже се правцем који повезује Трг Светог Тројства и Трг Репулике и Венац Војводе Радомира Путника. У њој се и данас налазе многи значајни објекти.

Име улице[уреди | уреди извор]

Улица је некада носила назив по чувеној гостионици "Елефант" која се налазила на њеном углу. Пошто се у улици налазио поштанско-телеграски уред седамдесетих година 19. века улица добија назив Поштанска. Пред Први светски рат улица је названа именом Вароши Ђуле, калочко-бачког надбискупа, који је био рођен у Сомбору. После Првог светског рата, од 1919. године, ова улица названа је именом српског песника Јована Јовановића Змаја (Нови Сад, 6. децембар 1833Сремска Каменица, 14. јун 1904), како се и данас зове.[1]

Табла са називом улице

Улица кроз историју[уреди | уреди извор]

Улица је у потпуности била поплочана ситном коцком, односно ломљњним каменом 1874. године. Детаљна реконструкција улице урађена је крајем 20. века (1996), од када је Улица Змај Јовина постала пешачка зона.[1]

Суседне улице[уреди | уреди извор]

Улицом Змај Јовином[уреди | уреди извор]

Грашалковићева палата[уреди | уреди извор]

На углу улица Змај Јовине и Трга цара Лазара налази се Грашалковићева палата. Она заузима знатан део десне стране улице.

Грашалковићева палата

Грашалковићева палата је име добила по грофу Антону Грашалковићу (1693-1771), управнику краљевских коморских добара, властелину Баје и најзначајнијем високом царском чиновнику Сомбора. Грашалковићева палата је 24. јула 1750. године добила камен темељац и тада је започета изградња монументалне наменске спратне палате за администрацију, која је завршена 1763. године. Дугачко бочно (лево) крило у Змај Јовиној улици дозидано 1891. године, када је комплетна фасада добила нови усаглашен украс. Као културно добро од великог значаја, стављена је под заштиту Закона о заштити споменика културе.[2]

Галерија "Милана Коњовића"[уреди | уреди извор]

Са леве стране улице, на њеном самом почетку је бочна страна Галерије "Милана Коњовића" која се са својом предњом страном налази на Тргу Светог Тројства.

Галерија "Милана Коњовића"

Галерија „Милан Коњовић“ у Сомбору је отворена 10. септембра 1966. године збирком од 500 одабраних радова Милана Коњовића, које је велики уметник свом родном граду Сомбору поклонио уз гесло:

„Слике ове, миљенице моје, са љубављу дарујем родном граду, оне једино њему и припадају.“

Зграда у којој је смештен легат је саграђена на темељима здања у којем је Фердинанд Планк 1766. године отворио прву апотеку у граду, у стилу бидермајера, а касније је за потребе фармације, 1838. године реновирао Емил Гале. Обимна реконструкција за галерију изведена је после 1961. године.[3]

Основа објекта је правоугаона, једноставне архитектонске концепције, фасаде у стилу бидермајера, која је плитко разуђена с вертикалном и хоризонталном поделом. У изгледу на све четири стране строго је симетрична и по томе је карактеристична. Централни део зида, ризалит према тргу је извучен у односу на бочне фасадне равни, чиме је наглашен улаз у зграду. Друга већа реконструкција ентеријера приземља за депо слика и дела подрума за библиотеку и архиву изведена је 2011-2012, према пројекту архитекте Симе Јанчића. Површина изложбених просторија приземља и спрата износи око 240 m². Пројекат постамента бисте урадио је сомборски архитекта Мирко Ившић. На бочном зиду зграде, код бисте откривена и бронзана плоча, са натписом захвалности уметника : „Слике ове миљенице моје са љубављу дарујем родноме граду, оне једино њему припадају".[4]

Збирка Галерије данас броји 1.084 одабрана дела Милана Коњовића и пружа пресек кроз читав стваралачки век славног сликара, а дела се презентују у виду ретроспективних изложби и повремених тематских изложби.[3]

Објекат је као културно добро од великог значаја под заштитом.

Антикварница књига[уреди | уреди извор]

На левој страни улице на броју 3 налази се једина Антикварница књига у Сомбору.

Паркић - Трг уметности

Фијакер-плац[уреди | уреди извор]

Улица излази на Трг Републике и централни градски Фијакер-плац. Фијакер је препознатљив и опеван симбол Сомбора. Крајем 20. века, последњи сомборски фијакери са градских улица, осим једног, намењеног туристима, су пресељени у сећања, каскајући још само кроз песме и приче о старом Сомбору.[5] Улицама града још се може провозати у фијакеру који има своје место, свој плац где дочекује путнике, туристе, који на тај начин желе проћи сомборским улицама.

Трг уметности[уреди | уреди извор]

После Другог светског рата улица је добила, са леве стране, омањи парк иза некадашње Тунерове куће (Данас Галерија "Милана Коњовића"). Године 1996. када је урађена детаљна реконструкција, уређен је и паркић иза Галерије“Милан Коњовић” и чини Трг уметности.

Бисте сомборских уметника[уреди | уреди извор]

  • На Тргу уметности се налази споменик прослављеном диригенту Силвестеру Хајналу. Бронзана биста рад је вајара Саве Халугина из Суботице, а иницијативу за подизање спомен обележја покренули су, крајем 2005, Силвестерови певачи и поштоваоци, потом је формиран Одбор за подизање спомен обележја, који је ову идеју спровео у дело у сарадњи са УГ "Мој Сомбор". Силвестер Хајнал, у оквиру Сомборског певачког друштва, основао је 1985. Мешовити омладински хор "Јувентус Кантат".[6]
  • Овде је поводом стогодишњице рођења великог уметника, Милана Коњовића 20. октобра 1998, откривена бронзана биста на углу зграде према Гимназији, дело руске скулпторке Олге Соловљев, урађена 1953. године.[7]
Чесма
Ресторан "Далматински подрум"

Чесма[уреди | уреди извор]

На почетку леве стране улице 1992. године подигнута је чесма начињена од камена, са грбом Сомбора, из чије капије на грбу, симболично, тече вода.[1]

Далматински подрум[уреди | уреди извор]

На средини леве стране улице на броју 3 налази се, већ деценијама једна од најпознатијих и најомиљенијих сомборских кафана, “Далматински подрум”, која са овим именом постоји од 1961. године.[1]

Пешачка зона[уреди | уреди извор]

Улица Знмај Јовина је пешачка зона од и за разлику од многих улица у центру града, ова улица је отелењена. У улици је посађена специфична дрвна врста – пирамидални граб.[8]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Степановић, Милан. „Улица Ј. Ј. Змаја (Елефант улица)”. Равноплов. Приступљено 22. 10. 2020. 
  2. ^ Војновић, Милан; Јанчић, Сима. „Грашалковићева палата”. Мој Сомбор. Приступљено 22. 10. 2020. 
  3. ^ а б „Галерија "Милан Коњовић". Коњовић. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  4. ^ Војновић, Милан; Јанчић, Сима. „Галерија "Милан Коњовић". Мој Сомбор. Приступљено 22. 10. 2020. 
  5. ^ Степановић, Милан. „Сомборски фијакери”. Равноплов. Приступљено 22. 10. 2020. 
  6. ^ „Кратки резови”. Данас. Приступљено 22. 10. 2020. 
  7. ^ „Сомборци своје великане у бронзи овековечили”. Дневник. Приступљено 22. 10. 2020. 
  8. ^ „Орезивање стабала у Змај Јовиној”. Зелени Сомбор. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2020.