Фабрика авиона Утва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тешко оштећени погони фабрике Утва у Панчеву од последица НАТО бомбардовања. Данас су неки делови обновљени и у фумкцији.

Утва је фабрика авиона у Панчеву близу Београда. Позната је по производњи лаких, спортских авиона и авиона за обуку.

Историја[уреди]

Утва 66Х
Утва 75

Утва је била фабрика авиона и једрилица још пре Другог светског рата. Фабрика је основана 5. јуна 1937. године као „Једриличарско друштво Утва-Земун“. Као једриличарско друштво је саградила једрилице Врабац и Чавку.

28. марта 1939. године је име промењено у „Фабрика авиона УТВА-Београд“. 1940. године фабрика се преселила у Панчево и име је промењено у „Фабрика авиона УТВА-Панчево“. До рата априла 1941. године Утва је произвела 39 једрилица различитих категорија, стране и домаће конструкције. Поред тога, за војно ваздухопловство склопљено је 148 школских авиона немачке производње Бикер Југман (нем. Bucker Jungmann Bu-131D-2) и један акробатски Бикер Јунгмаистер (нем. Bucker Jungmaister Bu-133). У току окупације фабрика је избегла сарадњу са окупационом војском. Од новембра 1944. до јуна 1946. године фабрика је обновљена. Након Другог светског рата Утва заједно са Икарусом-Земун представља стуб обновљене ваздухопловне индрустрије. Ту су се производили авиони из послератног плана развоја, углавном дрвене конструкције.[1]

Од јуна 1946. су произведене једрилице следећих типова: Врабац, Чавка, Орлик, и Шева.

У 1947. години је почела производња једрилица Јастреб и Ждрал као и авиона Тројка. Од 1948. до 1955, године у Утви је произведено преко 200 једрилица различитих типова, 80 примерака авиона Тројка, 60 примерака тренажног авиона Утва 212, 195 примерака тренажног авиона Утва 213 „Вихор“ и 212 примерака школских авиона типа Аеро-3.

Утва је средином педесетих развила авион металне конструкције Утва 56, намењен за туристичке сврхе и санитетски транспорт. Израђена је и хидроверзија овог авиона. Касније су у овој фабрици серијски произвођени авиони за везу, обуку, транспорт и пољопривреду: Утва 60, Утва 60Х, Утва 65 и Утва 75. Након што је 1957. године напуштен конкурс за пројектовање авиона, престале су да раде конструкторске групе у ваздухопловним фабрикама. Конструкторска делатност је пренета у Ваздухопловнотехнички институт.[2]

Укупан број произведених ваздухоплова је преко 900 примерака. 1996. фабрика је интегрисана са фабриком Лола из Железника и сада послује под именом Лола-Утва. За време напада НАТОа на Југославију у 1999. години, фабрика је озбиљно оштећена.

Тренутни пројекти[уреди]

Лола Утва Г-4М Супер Галеб[уреди]

Г-4М Супер Галеб се тренутно налази у тест фази на војом аеродрому у Батајници. Овај пројекат представља суштински новију, боље наоружану, напреднију верзију авиона Г-4 Супер Галеб. Уколико сва тестирања прођу добро, Г-4М би се уз помоћ страног партнера могао у скоријој будућности наћи у производњи.

Лола Утва 96[уреди]

Тренутно, Лола Утва ради на замени модела Утва 75, који је застарео. Наследник Утве 75 зваће се Утва 96, и тренутно се развија као прототип.

Ласта 95[уреди]

Фабрика авиона Утва се тренутно бави производњом школско-борбеног авиона Ласта 95 за потребе ратних ваздухопловстава Србије и Ирака. Ласта 95 је пројектован од стране ВТИ Жарково. Ради се о двоседу погоњеном клипно-елисном погонском групом, са могућношћу ношења борбеног терета на две подкрилне подвесне тачке. Ласта 95 је модификована верзија авиона Ласта, пројектованог 80-их година прошлог века.

Типови произведених једрилица[уреди]

Типови произведених авиона[уреди]

  • Утва 212 - (прелазни школски двосед 60 примерака 1948—1955. год)
  • 213 'Вихор' - (прелазни школски двосед 195 примерака 1948—1955. год)
  • Аеро 3 - (школски двосед 112 примерака 1948—1955. год)
  • Тројка - (школско туристички двосед 80 примерака 1948—1955. год)
  • Утва 56
  • Утва 60
    • 60-АТ1
    • 60-АТ2
    • 60-АГ (пољопривредна верзија)
    • 60-АМ (ваздушна амбуланта)
    • 60Х (хидроавион)
    • 60 В-51
  • Утва 65
    • 65 'Привредник'
    • 65 'Привредник'-ИО
    • 65 'СуперПривредник'-350
  • Утва 66
    • 66-АМ (ваздушна амбуланта)
    • 66Х
    • 66В
    • 66 Супер СТОЛ
  • Утва 75
    • 75А21
    • 75А41
    • 75АГ11
    • 75 В-53
  • Авион Ласта
  • Утва 96
  • Кобац
  • Мини УАВ Гавран
  • Медиум УАВ

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  2. ^ Златомир Грујић:Авијација Србије и Југославије 1901 - 1994, НИУ „Војска“, Београд 1997.

Литература[уреди]

  • Авио-индустрија доо Утва-Панчево, Годишњак српског ваздухопловства 2007, Аерокомуникације, Београд, 2007.
  • Ненадовић, Мирослав (1967) (на ((sr))). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167-189. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 

Спољашње везе[уреди]