Утва 75

Из Википедије, слободне енциклопедије
Утва 75
Utva75.jpg

Утва 75

Опште
Намена За школовање пилота и вучу једрилица
Посада Два члана
Произвођач УТВА, Југославија, Србија
Први лет 19. Мај 1976.
Почетак производње 1977.
Димензије
Дужина 7,11 m
Размах крила 9,73 m
Висина 3,15 m
Површина крила 14,63 m²
Маса
Празан 720 kg
Макс. тежина при узлетању 1140 kg
Погон
Клипно-елисни мотор AVCO LYCOMING 10-360 B1F
Снага 134 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 190 km/h
Долет 1400 km
Плафон лета 4000 m
Брзина пењања 240 m/min
Портал:Ваздухопловство

Утва-75 је школски авион двосед, с клипним мотором. Прототипски развој и производња су реализовани у Фабрици Утва, у Панчеву, Србија. Авион служи за почетну обуку војних пилота у Србији (до 2007. године и у Хрватској). Као цивилни авион се користи у аеро-клубовима у државама, произашлим из бивше СФРЈ[1].

Развој[уреди]

Пројекат авиона Утва-75 је произашао из варијанте М-10, из пројеката гаме лаких авиона, у Југословенско-Пољској сарадњи. Југословенску страну су представљали у сарадњи: Ваздухопловнотехнички институт из Београда, Машински факултет из Београда, Соко из Мостара и Утва из Панчева. Први лет прототипа био је 1976. године. Направљен је још један прототип авиона с измењеним начином закивања, с упуштеним главама. Како промјена на другом прототипу није дала жељена аеродинамичка побољшања, серијска производња је настављена према стандарду првог прототипа. Први лет је имала Утва-75А (настала од М-12), с четири сједишта, 1986. године. С овом варијантом је покушан излазак на западно тржиште. Због високих стандарда тога тржишта, као што су комфор, мала бука итд., покушај није дао резултате.

Произведено је 136 авиона. Након распада Југославије, авиони су коришћени у ваздухопловствима ново насталих држава. Утва-75 имала малу улогу у протеклим ратовима у бившој СФРЈ.

Наоружање[уреди]

Утва 75 је веома скромно наоружана за потребе почетне обуке пилота за гађање, ракетирање и бомбардовање, што се у изузетним случајевима може користити и за борбена дејства. Поседује две поткрилне линије подвешавања с носивошћу 2 х 150 kg. Варијанте ношења оружја, бомбе 2 х 100 kg; или 4 х 50kg; два саћаста лансера, по 12 ракета од 57 mm. На те линије се могу алтернативно уградити лансери са малокалибарским митраљезима.

Опрема[уреди]

Авион Утва 75 је опремљен стандардном опремом за ову категорију авиона, укључујући вишеканални ВХФ примопредајник; дигитални мерач укупног времена лета.

Опцијска опрема укључује далеко већи избор. Међу њом је панел за радио- навигацијски систем, са свим компонентама, укључујући рачунар и показивач (индикатор). Поред тога је дигитални мерач растојања и брзине пропадања до земње, и времена за пристајање. Предвиђен је питач и одговарач за идентификацију авиона и примопредајник за радио-фар, с аутоматским избором кода.

Карактеристике[уреди]

Utva-75.jpg
Utva75s.jpg
  • Дужина = 7,11 m
  • Размах крила = 9,73 m
  • Виткост крила = 6,3
  • Висина = 3,15 m
  • Размах хоризонталног репа = 3,80 m
  • Растојање између ногу = 3,80 m
  • База точкова = 1,99 m
  • Пречник елисе = 1,93 m
  • Одстојање врха елисе од земље = 0,295 m
  • Површина крила = 14,63 m²
  • Повшина крилаца = 1,38 m²
  • Површина закрилаца = 1,61 m²
  • Површина вертикалног репа = 1,78 m²
  • Површина вертикалног репа = 3,34 m²
  • Маса празног, опремљеног = 720 kg
  • Носи пртљаг = 20 kg
  • Максимално унутрашње гориво = 108 kg
  • С допунским резервоарима = 251 kg
  • Максимална маса полетања = 1140 kg
  • Максимално оптерећење крила = 77,92 kg/m²
  • Максимална хоризонтална брзина = 190 km/h
  • Брзина крстарења = 175 km/h
  • Брзина превлачења = 100 km/h
  • Максимална брзина пењања = 100 km/h
  • Практични плафон лета = 4000 m
  • Залет, у полетању, до висине од 15 m = 400 m
  • Трчање у слетању = 180 m
  • Укупна дужина слетања, с висине од 15 m = 340 m
  • Долет с максималним унутрашњим горивом = 600 km
  • Долет са допунским резервоарима = 1400 km

Корисници[уреди]

Тренутни[уреди]

Бивши корисници[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Утва 75
  2. ^ „Sudanese utva 75 image by radeks on Photobucket“. media.photobucket.com Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. стр. 130-134. 
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (на ((en))). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije. 

Спољашње везе[уреди]