Фердинанд Маркос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фердинанд Маркос

Ferdinand Marcos.JPEG

Биографија
Датум рођења 11. септембар 1917.
Место рођења Сарат (Филипини)
Датум смрти 28. септембар 1989.
Место смрти Хонолулу, Хаваји (САД)
Супружник Имелда Маркос
Професија политичар
Мандат(и)
10. председник Филипина
30. децембар 196525. фебруар 1986.
Претходник Диосдадо Макапагал
Наследник Коразон Акино
3. премијер Филипина
12. јун 197830. јун 1981.
Претходник функција установљена (пре ју је држао Хорге Варгас)
Наследник Сесар Вирата

Фердинанд Емануел Едралин Маркос[1] (шп. Ferdinand Emmanuel Edralín Marcos; Сарат, Лузон, 11. септембар 1917Хонолулу, Хаваји, 28. септембар 1989) био је филипински политичар, дугогодишњи председник државе и диктатор од 1965. до 1986. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 1917. године на филипинском острву Лузон. По занимању је био правник. Након што су САД предале независност Филипинима 1946. године, Маркос се укључио у политику. Био је посланик у филипинском конгресу од 1949. до 1959. године.

Председник[уреди]

За председника Филипина био је изабран 1965. и на тој функцији је остао више од 20 година. Током владавине, његова власт је била све више корумпирана и репресивна. Политички противници су прогањани. Међу осталима, убијен је вођа опозиције Бенињо Акино када се 1983. вратио из егзила[2]. На тај је начин уклоњен најозбиљнији кандидат који је могао да га победи на изборима 1984. године. Маркосов режим су подржавале Сједињене Америчке Државе.

Маркос је, све време док је владао као председник, имао јаке везе са САД-ом, а био је добар пријатељ с Ричардом Никсоном, Линдоном Џонсоном и Роналдом Реганом. Односи између две државе накратко су захладили током мандата Џимија Картера, који је посебно упозоравао на кршење људских права. У Вијетнамски рат послао је филипинске војнике који су се борили на америчкој страни[3].

Фердинанд и његова супруга Имелда Маркос третирали су државну економију као да је то била њихова уштеђевина. Имелда је путовала по свету, например у Њујорк где је трошила огромне количине филипинског новца на уметничка дела. Њен интерес за одећу био је нашироко познат, поготово њена љубав према ципелама[4].

Пад с власти[уреди]

Дана 25. фебруара 1986. године, брачни пар Маркос био је присиљен да побегне из земље због народног покрета који се подигао захтевајући демократију[5]. Настанили су се на Хавајима, где је Маркос умро 1989. године.

Извори[уреди]

  1. ^ National Security Archive (U.S.); Philippines. President (1965-1986 : Marcos) (1990). The Philippines: U.S. policy during the Marcos years, 1965-1986. Chadwyck-Healey. стр. 37. 
  2. ^ Thompson, Mark R. (1995). The anti-Marcos struggle: personalistic rule and democratic transition in the Philippines. Yale University Press. стр. 114–115. ISBN 978-0-300-06243-4. 
  3. ^ Lieutenant General Larsen, Stanley Robert (1985) "Chapter III: The Philippines" in Allied Participation in Vietnam, U.S. Department of the Army
  4. ^ „Ferdinand E. Marcos“. Encyclopædia Britannica Приступљено 2. 3. 2013.. 
  5. ^ Tate, C. Neal (1999). „Judicial Defense of Human Rights during the Marcos Dictatorship in the Philippines: The Careers of Claudio Teehankee and Cecelia Muñoz Palma“. In Gibney, Mark & Frankowski, Stanislaw. Judicial protection of human rights: myth or reality?. Greenwood Publishing. стр. 123-. ISBN 978-0-275-96011-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]