Коразон Акино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коразон Акино

Corazon Aquino 1986.jpg

Биографија
Датум рођења 25. јануар 1933.
Место рођења Тарлак (Филипини)
Датум смрти 1. август 2009.
Место смрти Макати (Филипини)
Политичка партија Либерална партија
Мандат(и)
11. председник Филипина
25. фебруар 198630. јун 1992.
Претходник Фердинанд Маркос
Наследник Фидел Рамос

Марија Коразон Сумулонг Кохуангко Акино (шп. Maria Corazon Cojuangco Aquino; Тарлак, 25. јануар 1933Макати, 1. август 2009) била је председница Филипина, светски позната заговорница демократије, мира, женских права и верских врлина. Изабрана је као 11. председница Републике Филипини, а владала је од 1986. до 1992. године. Била је прва жена председница Филипина, али и прва жена председница неке од држава у Азији.

Биографија[уреди]

Акино, која је по споственим речима, била „обична домаћица“,[1] у политику је ушла захваљујући свом супругу, сенатору Бенињу Акину II, који се почетком 1980-их наметнуо као главни противник аутократског председника Фердинанда Маркоса. Муж јој је, недуго након повратка из трогодишњег егзила у САД, убијен 21. августа 1983. године. Око његове удовице се окупила филипинска демократска опозиција, те се Коразон Акино кандидовала за председницу када је крајем 1985. Маркос изненада расписао изборе.[2] Након што се Маркос након њих прогласио победником, Акино је то одбила да прихвати и покренула широки вал демонстрација широм земље који је довео до Маркосовог пада, а Коразон Акино преузела дужност председника.

Акино је на месту председнице Филипина остала до 1992. године. За време њеног мандата је уведен нови устав којим су смањене овласти председника, те уведено ново законодавство којим су се штитила људска права. Акино је такође проводила економске реформе у циљу стварања тржишне привреде, али и настојала да преговорима оконча дугогодишње сукобе са муслиманским и комунистичким герилцима. Филипини су у њено доба претрпели низ природних катастрофа, а њена администрација је била под сталном претњом војног удара. Године 1992. ју је наследио Фидел Рамос.

После истека мандата, Акино се повукла из политике, иако је повремено јавно коментарисала текућа политичка збивања. Умрла је од последица рака.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Aquino, Corazon (11. 10. 1996.). Corazon Aquino Speaks to Fulbrighters (Speech). Washington, D.C. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  2. ^ Milt Freudenheim, Henry Giniger & Richard Levine (17. 11. 1985.). „Marcos Moves Toward A Vote“. New York Times Приступљено 30. 8. 2013.. 
  3. ^ Ager, Maila (1. 8. 2009.). „Cory Aquino dies“. INQUIRER.net Приступљено 30. 8. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Коразон Акино