Фернандо VII од Шпаније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фернандо VII од Шпаније

Фердинанд VII од Шпаније, рад Франсиска Гоје
Фердинанд VII од Шпаније, рад Франсиска Гоје

Датум рођења 14. октобар 1784.
Место рођења Мадрид (Шпанија)
Датум смрти 29. септембар 1833.
Место смрти Мадрид (Шпанија)
Порекло и породица
Отац Карло IV од Шпаније
Мајка Марија Лујза од Парме
Супружник/ци Марија Кристина од Две Сицилије
Потомство Изабела II од Шпаније

Фернандо VII Бурбонски (14. октобар 178429. септембар 1833) био је краљ Шпаније у два наврата — од марта до маја 1808. и други пут, након протеривања Жозефа Бонапарте, од децембра 1813. па све до своје смрти, осим врло кратког периода 1823. када је био замењен Регентским саветом.

Рођен је као најстарији син Карла IV и његове супруге, Марије Лујзе од Парме и први пут на престо је дошао захваљујући побуни у Аранхуезу, након чега је његов отац, Карло IV, абдицирао у његову корист у марту 1808. Међутим, само два месеца касније, у Бајони, Наполеон га је присилио да абдицира да би на шпански престо поставио свог брата, Жозефа, што је довело до Шпанског рата за независност, који је Фернандо провео као заточеник француског цара у Валансају.

Владавина[уреди]

Прва фаза: Апсолутизам (1813—1820)[уреди]

Након победе шпанских родољуба и протеривања Жозефа Бонапарте, Наполеон му је вратио шпански престо споразумом у Валансају потписаним 20. новембра 1813. године. Испрва веома омиљен владар, Фернандо се убрзо показао као бескрупулозни и осветољубиви апсолутиста. Између 1814. и 1820. обновио је апсолутизам укинувши Устав донет у Кадизу и почео је с прогоном либерала. Након 6 ратних година, државна каса је била скоро празна, а честе смене владе нису допринеле њеном опоравку.

Друга фаза: Уставни апсолутизам (1820—1823)[уреди]

На самом почетку 1820. године, 1. јануара, након омањег војног удара, Фернандо је био присиљен да рестауира Устав из Кадиза, и обнови све уставне институције. Међутим, због међусобних несугласица и борби између две струје либерала — радикалних и умерених — краљ је успео да поново успостави апсолутизам 1823. године након интервенције француских трупа које је он позвао у помоћ, познатих под именом Сто хиљада синова светог Луиса.

Трећа фаза: Омражена деценија (1823—1833)[уреди]

Последња фаза Фернандове владавине, позната pod именом Омражена деценија (шп. Década Ominosa), карактерише се одлучним сузбијањем радикалних либерала као и умереном апсолутистичком политиком која је изазвала велико негодовање у апсолутистичким круговима. Као резултат овог незадовољства, асолутисти су формирали партију око принца Карлоса Марије Исидра, Фернандовог брата, касније познатију као карлисти. Ситуацију је отежао и проблем око наслеђа, с обзиром да је Фернандо укинуо салијски закон како би омогућио својој кћерци Изабели да га наследи на престору, што је проузроковало избијање Првог карлистичког рата одмах након Фернандове смрти 1833.

Литература[уреди]

  • Arzadun, Juan. Fernando VII y su tiempo. Madrid, 1942.
  • Sánchez Mantero, Rafael. Fernando VII. Arlanza, Madrid, 2001. ISBN 84-95503-23-9

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фернандо VII од Шпаније



Претходник:
Жозеф Бонапарта
краљ Шпаније
18131833
Наследник:
Изабела II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}