Филипа од Ланкастера

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Филипа Ланкастерска)
Филипа од Ланкастера
Краљица Филипа од Ланкастера
Лични подаци
Датум рођења(1360-03-31)31. март 1360.
Место рођењаЛестер, Енглеска
Датум смрти19. јул 1415.(1415-07-19) (55 год.)
Место смртиСакавен, Португалија
ГробДоминикански манастир у Баталхи
Породица
СупружникЖоао I од Португалије
ПотомствоДуарте I, Педро, војвода од Коимбре, Хенрик Морепловац, Изабела од Португалије, војвоткиња Бургундије, Жоао, констабл Португалије, Фернандо,„Свети принц”.
РодитељиЏон од Гента
Бланш од Ланкастера
ДинастијаЛанкастер
Краљица Португалије
Период1387-1415
ПретходникЛеонора Талеш де Менезеш
НаследникЕлеонора Арагонска, краљица Португалије

Филипа од Ланкастера (енгл. Philippa of Lancaster; Лестер 31. март 1360- Сакавен 19. јул 1415) била је жена португалијског краља Жоаоа I и португалијска краљица у периоду 1387-1415 године.

Младост[уреди | уреди извор]

Рођена је у Лестеру 31. марта 1360 године као најстарије дете Џона од Гента, војводе од Ланкастера и Бланш од Ланкастера.[1]

Филипа од Ланкастера је важила за изузетно образовану жену тог периода . Поред тога била је и изузетно побожна. На њено образовање велики утицај је имала њена маћеха Катарина Свинфорд.

Један од најзначајних енглеских средњовекковних писаца Џефри Чосер се помиње као Филипин учитељ.

Португалска краљица[уреди | уреди извор]

Удајом за краља Жоаоа I, Филипа постаје краљица Португалије. Њихов брак је уговорен Винздорским уговором из 1386 године у циљу јачања енглеско-португалијског савеза након Португалијске кризе (1383—1385).

Венчање краља Жоао I и Филипе од Ланкастера.

Краљ Жоао I и Филипа од Ланкастера су се венчали 14. фебруара 1387 године.

У моменту када је брак склопљен краљ Жоао I је имао двоје ванбрачне деце са љубавницом Инес Перез Естевез.[2][3] Краљица Филипа је дозволила да та деца, Афонсо и Беатрис, остану на двору и узела је учешће у њиховом васпитавању и образовању.[4] Њихова мајка, краљева љубавница, је по наређењу краљице Филипе отишла у манастир.

Краљица Филипа је имала велики утицај на политичка збивања како у Португалији тако и у Енглеској. Сматра се да је управо он имала велики утицај на краља Жоао I да поведе поход у северној Африци што ће резултирати заузимањем Сеуте. Посредовала је и браку између Беатрис и Томаса Фицалана, дванаестог грофа од Арандела.

Краљица Филипа од Ланкастера је важила за великодушну и драгу особу. Француски средњовековни песник Есташ Дешан јој је посветио поему „Филипа од Ланкастера”[5].

Брак између Филипе и краља Жоао I је изузетно учврстио везе између енглеског и португалијског краљевства. Међутим поједини делови португалијског племства нису били задовољни овим браком, имајући у виду да је Филипа имала 27 година када се удала, многи су сумњали у њену способност да роди наследника престола.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Едвард I Плантагенет[7]
 
 
 
 
 
 
 
8. Edward II of England[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Елеонора од Кастиље[7]
 
 
 
 
 
 
 
4. Едвард III Плантагенет[6]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Филип IV[7]
 
 
 
 
 
 
 
9. Изабела Француска[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Хуана I од Наваре[8]
 
 
 
 
 
 
 
2. Џон од Гента
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John II, Count of Holland[8]
 
 
 
 
 
 
 
10. Вилијам I, гроф од Еноа[8]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Филипа од Луксембурга[8]
 
 
 
 
 
 
 
5. Филипа од Еноа[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Шарл Валоа[9]
 
 
 
 
 
 
 
11. Жана од Валоа[8]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Маргарета Анжујска[9]
 
 
 
 
 
 
 
1. Филипа од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Едмунд Погрбљени[7]
 
 
 
 
 
 
 
12. Хенри, 3. гроф од Ланкастера[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Бланш од Артоа[9]
 
 
 
 
 
 
 
6. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Sir Patrick de Chaworth[7]
 
 
 
 
 
 
 
13. Maud Chaworth[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Isabella de Beauchamp[9]
 
 
 
 
 
 
 
3. Бланш од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Sir Louis de Brienne[10]
 
 
 
 
 
 
 
14. Henry de Beaumont, 4th Earl of Buchan[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Agnès de Beaumont[10]
 
 
 
 
 
 
 
7. Изабела Бомон[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Sir Alexander Comyn[10]
 
 
 
 
 
 
 
15. Alice Comyn[11]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Joan le Latimer[10]
 
 
 
 
 
 

Потомство[уреди | уреди извор]

У браку са краљем Жоаом I имала је деветоро деце:[12]

  • Бланка (1388—1389)
  • Афонсо (1390—1400)
  • Дуарте I (1391—1438) краљ Португалије у периоду од 1433 до 1438
  • Педро(1392—1449)Војвода од Коимбре (1415−1449), регент Португалије (1439−1449).
  • Енрике(1394- 1460)
  • Изабела (1397—1471)
  • Бранка (1398—1398)
  • Жоао (1400—1442)
  • Фернандо (1402—1437)

Смрт[уреди | уреди извор]

Гробница краља Жоаоа I и краљице Филипе у Баталхи.

У 55-тој години краљица Филипа се разболела од куге и тада је прешла из Лисабона у Сакавен. Преминула је у Сакавену 19. јула 1415 године. Сахрањена је у доминиканском манастиру у Баталхи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BouzaSerrano, стр. 15.
  2. ^ Major, Richard H. (1967). The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co. стр. 8. 
  3. ^ Sanceau 1945, стр. 9
  4. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Sanceau, Elaine 1945.
  5. ^ McCash, June H. (1996). The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: University of Georgia Press. 
  6. ^ Armitage-Smith (1905), p. 21
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Armitage-Smith, стр. 21.
  8. ^ а б в г д von Redlich, Marcellus Donald R. Pedigrees of Some of the Emperor Charlemagne's Descendants. I. стр. 64. 
  9. ^ а б в г Weir 1999, стр. 75, 92
  10. ^ а б в г Cokayne, G.E.; Gibbs, Vicary; Doubleday, H.A.; White, Geoffrey H.; Warrand, Duncan; de Walden, Lord Howard, ур. (2000). The Complete Peerage of England, Scotland, Ireland, Great Britain and the United Kingdom, Extant, Extinct or Dormant. II (new изд.). Gloucester, U.K.: Alan Sutton Publishing. стр. 59—60. 
  11. ^ Mosley, Charles, ур. (1999). Burke's Peerage and Baronetage. 1 (106th изд.). Crans, Switzerland: Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. стр. 227—228. 
  12. ^ Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. стр. 139. Приступљено 11. 7. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Cokayne, G.E.; Gibbs, Vicary; Doubleday, H.A.; White, Geoffrey H.; Warrand, Duncan; de Walden, Lord Howard, ур. (2000). The Complete Peerage of England, Scotland, Ireland, Great Britain and the United Kingdom, Extant, Extinct or Dormant. II (new изд.). Gloucester, U.K.: Alan Sutton Publishing. стр. 59—60. 
  • Weir, Alison (1999). Britain's Royal Families: The Complete Genealogy. London: The Bodley Head. стр. 75, 92. 
  • Mosley, Charles, ур. (1999). Burke's Peerage and Baronetage. 1 (106th изд.). Crans, Switzerland: Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. стр. 227—228. 
  • von Redlich, Marcellus Donald R. Pedigrees of Some of the Emperor Charlemagne's Descendants. I. стр. 64. 
  • McCash, June H. (1996). The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: University of Georgia Press. 
  • Sanceau, Elaine (1945). Henry the Navigator; the story of a great prince and his times. New York: Hytchinson & Co. стр. 9. 
  • The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co. 1967. стр. 8.  Непознати параметар |authir= игнорисан (помоћ)
  • Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. стр. 139. Приступљено 11. 7. 2018. 
  • Lopes, Fernão (1897—1898). Chronica de El-Rei D. João I. 5. [S.l.: s.n.]
  • Silva, Manuela Santos (2009b). «Philippa of Lancaster, queen of Portugal: educator and reformer». In: OAKLEY-BROWN, Liz; WILKINSON, Louise J. The Rituals and Rhetoric of Queenship: Medieval to Early Modern. [S.l.: s.n.]
  • Sousa, Armindo de; José Mattoso História de Portugal - Vol. 2: A Monarquia Feudal. [S.l.]: Estampa. 1992. ISBN 978-972-33-0919-5.
  • Bouza Serrano, Joana (2009). As Avis: As Grandes Rainhas que Partilharam o Trono de Portugal na Segunda Dinastia (in Portuguese). Lisbon: A Esfera dos Livros.
  • Major, Richard H. The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co, 1967, 11,
  • Sanceau, Elaine. Henry the Navigator; the story of a great prince and his times. New York: Hytchinson & Co, 1945, 9.)
  • Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. p. 139. Приступљено 11 July 2018.
  • McCash, June H. The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: : University of Georgia P, 1996

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Филипа од Ланкастера на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филипа_од_Ланкастера&oldid=27035746”