31. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
31. март (31.03) је 90. дан у години по грегоријанском календару (91. у преступној години). До краја године има још 275 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 31. март
- 1282. — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву. Устанак "Сицилијанска вечерња" организован под геслом "Смрт Француској од Италије". Према легенди, од почетних слова тог гесла касније настало "мафија".
- 1492. — Краљ Фернандо V Католички дао Јеврејима три месеца да пређу у римокатоличку веру или напусте Шпанију.
- 1496. — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака.
- 1854. — Јапан са САД потписао уговор о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце. То је био први споразум о отварању јапанских лука за трговину са иностранством.
- 1889. — Отворена Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свету. Челична конструкција висока 300 метара постала једно од главних знаменитости Париза. Кулу, саграђену поводом Светске изложбе у Паризу, конструисао француски инжењер Александар Гистав Ајфел.
- 1892. — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883.
- 1917. — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916.
- 1948. — Конгрес САД усвојио Маршалов план. Тим планом, названим по творцу, државном секретару САД Џорџу Маршалу, 15 милијарди долара помоћи додељено европским земљама, а намењено обнови после Другог светског рата.
- 1959. — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, далај лама побегао у Индију, где је добио политички азил.
- 1971. — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора.
- 1979. — Британски разарач "Лондон" испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Велике Британије и Малте, успостављене 181 годину раније.
- 1983. — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 осало без домова.
- 1986. — Мексички авион "боинг 727", на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика. Погинуло свих 166 путника и чланова посаде.
- 1991. —
- На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара.
- Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима.
- 1992. — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније.
- 1993. — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном.
- 1994. — Израел и Палестинска осободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967.
- 2001. — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада.
- 2002. — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбаш-самоубица усмртио више од 15 особа, 44 ранио.
- 2003. —
- Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993.
- Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана.
- 2004. —
- Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.
- САД одлучиле да "замрзну" финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда с Хашким трибуналом.
Рођења [уреди]
- 250. — Констанције I Хлор, римски цар (тетрарх) и отац Константина Великог.
- 1596. — Рене Декарт, француски филозоф, математичар и физичар. († 1650.)
- 1732. — Франц Јозеф Хајдн, аустријски композитор.
- 1876. — Борисав Станковић, српски драматург, романсијер и приповедач.
- 1888. — Милош Голубовић српски сликар.
- 1904. — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар и графичар. († 1964.)
- 1934. — Ричард Чејмберлен је амерички глумац
- 1943. — Кристофер Вокен, амерички филмски и позоришни глумац.
- 1948. — Ал Гор, амерички политичар.
- 1972. — Дејан Котуровић, српски кошаркаш
- 1986. — Цвета Мајтановић, српска певачица.
- 1934. — Ричард Чембрлен, амерички позоришни, телевизијски и филмски глумац.
Смрти [уреди]
- 1547. — Франсоа I, француски краљ
- 1727. — Исак Њутн, енглески физичар (* 1643.)
- 1980. — Џеси Овенс, амерички атлетичар (* 1913.)
