19. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
19. јул (19.7.) је 200. дан године по грегоријанском календару (201. у преступној години). До краја године има још 165 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 19. јул
- 1545. — Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи.
- 1553. — Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери и Католкиња Мери. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској.
- 1870. — Француски цар Наполеон III објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република.
- 1877. — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор.
- 1883. — На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча.
- 1900. — Отворена је париска подземна железница (метро).
- 1936. — Отпочела је социјална револуција у Шпанији, коју је у дело спроводила анархо-синдикалистичка Национална Конфедерација Рада - ЦНТ
- 1937. — У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната ("крвава литија") који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.
- 1941. — Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом „В за победу“ (V for Victory) у Другом светском рату.
- 1943. — У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима.
- 1956. — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља.
- 1974. — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније.
- 1980. — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.
- 1989. — Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војћеха Јарузелског за председника Пољске.
- 1994. — Народна скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат.
- 1996. — На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције.
- 1997. — Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској.
- 2000. — Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици крос-кантри мотоцикла.
- 2001. — Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство и злоупотребу правде.
Рођења [уреди]
- 1814. — Семјуел Колт, који је направио револвер назван по његовом презимену.
- 1834. — Едгар Дега, француски сликар, графичар и вајар.
- 1876. — Игнац Зајпел, аустријски политичар и свештеник.
- 1893. — Владимир Мајаковски, руски писац.
- 1898. — Херберт Маркузе, немачки политички филозоф и теоретичар друштва, један од оснивача Франкфуртске школе.
- 1950. — Сима Аврамовић, професор на Правном факултету Универзитета у Београду.
- 1969. — његово преосвештенство митрополит Николај Пловдивски
Смрти [уреди]
- 1427. — Стефан Лазаревић, српски кнез (1389-1402), син кнеза Лазара и кнегиње Милице.
- 1918. — Ђуро Стантић, спортиста, светски првак
- 1936. — Јован Жујовић, српски геолог и политичар.
- 1947. — Аунг Сан, бурмански премијер.
- 1965. — Сингман Ри, корејски државник.
- 1984. — Марко Тајчевић, српски композитор, музиколог и музички критичар
- 1992.- Паоло Борселино, италијански судија.
