Франачки владари
Франци су у почетку представљали савез западногерманских племена са доње Рајне и римски извори их први пут помињу у вези са догађајима из 250. године. До краја 5. века Франци су се поделили на две групе Салијске Франке, који су у почетку живели у делти Рајне, и Рипуарске Франке, који су живели у околини Келна. Салијске Франке је цезар Јулијан Отпадник 358. преселио на римску територију између река Мас и Шелде где су морали да прихвате положај римских савезника (лат. foederati). Присуство Салијских Франака у редовима римске војске потврђено је у бројним догађајима какав је рецимо била битка на Каталаунским пољима у којој је 451. заустављен продор Атилиних Хуна на Запад. Због преокупирансти западноримских власти борбама са већ оформљеним варварским макроргрупама попут Вандала, Визигота и Свева, није нам познато како је ишло даље франачко насељавање и освајање северне Галије у другој половини 5. века.
Као и други варварски народи (нп. Визиготи, Хуни, Остроготи итд.) и Франци су у почетку имали низ војних поглавара (које римски извори зову duces) и ситнијих краљева (reguli). Тек са Хлодовехом Салијски и Рипуарски Франци су уједињени под влашћу једног монарха који је потом примио хришћанство у правоверном а не аријанском облику попут других Германа. Хлодовех је најпосле поразио Визиготе на Вуји 507. и заузео готово читаву јужну Галију. Његови синови, који су поделили краљевину на четитри дела, су покорили Аламане и Бургунде, а такође су припојили Провансу и Баварцима и Тиринзима наметнули клијентелске односе. Меровинге је у 8. веку заменила друга династија, Каролинзи. До краја 9. века, Каролинзи су били замењени другим династијама у различитим деловима Франачког царства. Идеја о Краљу Франака (лат. rex Francorum) је постепено нестала током 10. и 11. века.
Тешко је одредити хронологију франачких владара с обзиром на стари германски обичај да се краљевства деле на синове након краљеве смрти, да би се касније опет ујединила.
Садржај |
Дукси и регули [уреди]
Рани владари [уреди]
Листа раних владара је прилично некомплетна, с обзиром на празнине у постојећим изворима.
- Аскарих
- Мерогаиз
- Малобауд
- Генобауд
- Сунон
- Маркомер
- Фарамонд, Маркомеров син, полу-легендарни краљ Салијских Франака (око 410 — 426)
- Теудемер, Рихомеров син, краљ око 422.
- Зигоберт Хроми, краљ 483–507, убио га рођени син Хлодорих.
- Хлодорих Оцоубица, Зигобертов син, краљ 507, свргнуо га с престола Хлодовех
Салијски владари [уреди]
- Хлодион, вероватно Фарамондов син, краљ у Диспаргу и касније у Турнеу (426–447)
- Меровех, Хлодионов син, краљ Турнеа (447–458)
- Хилдерих I, Меровехов син, краљ Турнеа (458–481)
- Егидије, римски magister militum per Galliam, привремено краљ у време Хилдериховог прогонства.
- Хлодовех I, Хилдерихов син, краљ Турнеа (481–511), ујединио све Франке и освојио целу римску провинцију Галију
Сви даље набројани били су у неком степену родбински повезани са Хлодовехом и све их је најпосле уклонио пре 509. године:
- Харарих
- Рагнахар, највероватније краљ Камбреа пре 486, убио га Хлодовех
- Рихар, Рагнахаров брат, Хлодовех га уклонио у Камбреу
- Ригномер, Рагнахаров брат, Хлодовех га ликвидирао у Мансу
Меровинзи [уреди]
- Хлодовех I (509 — 511)
Након смрти Хлодовеха I, Франачко краљевство се поделило између његова четири сина:
|
Соасон |
Париз |
Орлеан |
Ремс |
Хлотар I је наследио сва четири франачка краљевства наког смрти своје браће или њихових наследника. Након његове смрти, краљевство је опет било подељено између његова четири сина:
|
Соасон (Неустрија) |
Париз
|
Орлеан (Бургундија)
|
Ремс и Мец (Аустразија)
|
Хлотар II је победио краљицу Брунхилду од Аустразије и њеног унука, и тако ујединио краљевство. Међутим, 623. даје Аустразију свом младом сину, Дагоберту I. Дагоберт је именовао под-краља Аквитаније, са седиштем у Тулузу 629. године, и Аустразије 634.
|
Неустрија и Бургундија
|
Аквитанија
|
Аустразија
|
Теудерик III је био признат као краљ свих Франака 679. године. Од тада па на даље, Франачко краљевство је једна целина до краја осим кратког периода грађанског рата.
- Хлодовех IV 691 — 695
- Хилдеберт III 695 — 711
- Хлотар IV 717 — 720
- Дагоберт III 711 — 715
- Хилперих II 715 — 721
- Теудерик IV 721 — 737
- међувладавина 737 — 743
- Хилдерих III 743 — 751
Каролинзи [уреди]
Мајордоми [уреди]
Каролинзи су прво били мајордоми меровиншких краљева, прво у Аустразији а касније и у Неустрији и Бургундији. Године 687. Пипин Херсталски је узео титулу франачког војводе и принца (лат. dux et princeps Francorum), након што је освојио Неустрију у бици код Тертрија. Овај догађај историчари узимају као почетак Пипинове владавине. Између 715. и 716, Пипинови наследници су се борили око наслеђа.
- Пипин I (Аустразија: 623—629. и 639—640)
- Гримоалд I (Аустразија: 643—656; умро 662)
- Пипин II (Аустразија: 680—714, Неустрија и Бургундија: 687—695)
- Дрого (Бургундија: 695—708)
- Гримоалд II (Неустрија: 695—714, Бургундија: 708—714)
- Теудоалд (Аустразија, Неустрија и Бургундија: 714—716)
- Карло Мартел (Аустразија: 715—741, Неустрија и Бургундија: 718—741)
- Карломан (Аустразија: 741—747; умро 754. или 755)
- Пипин III (Неустрија и Бургундија: 741—751, Аустразија: 747—751)
Године 751, Пипин Мали је постао краљ Франака, а звање мајордома је укинуто. Каролинзи су заменили Мервинге на франачком престолу.
Владари Франачке [уреди]
- Пипин Мали (751—768)
- Карломан I (768—771)(Бургундија, Алеманија и јужна Аустразија)
- Карло Велики (768—814)(прво само Неустрија, Аквитанија и северна Аустразија), краљ Ломбарда (774), Цар (800).
- Неустрија: Карло Млађи (790—811)
- Италија:Пипин II од Италије (781—810); Бернар (810—817)
- Аквитанија: Луј I Побожни (781—814)
- Луј I Побожни, Цар, Краљ Франака (814—840)
- Италија: Лотар I (817—839)
- Баварија: Лотар I (815—817); Лудвиг I Немачки (817—843)
- Аквитанија: Пипин I Аквитански (817—838); Карло Ћелави (838–855), у опозицији Пипину II Аквитанском (838—851)
Луј Побожни (или Лудвиг Побожни) је много пута делио своје краљевство током своје владавине. Последњом поделом је учинио Карла Ћелавог наследником запада, укључујући и Аквитанију, а Лотара наследником истока, укључујући и Италију без Баварске, која је остављена Лудвигу Немачком. Међутим, после Лујеве смрти 840. године царство је запало у грађански рат који је трајао 3 године. Франачко краљевство је онда подељено Споразумом у Вердену 843. Лотару је дозвољено да задржи царску титулу свог краљевства у Италији. Карло је био потврђен као краљ у Западној Француској и Аквитанији где му се супротставио син Пипина I Аквитанског, Пипин II Аквитански, док је Лудвигу I Немачком припала цела Источна Француска осим Холандије и Рајнланда, Бургундије и Провансе, од чега је настала Средња Француска која је додељена Лотару.
Следећа табела не укључује све владаре свих области, нарочито оних која су била подкраљевства Западног, Средњег и Источног краљевства као на пример Италија, Прованса, Неустрија и Аквитанија.
Три Франачке [уреди]
|
Западна Франачка |
Источна Франачка |
|
|---|---|---|
|
Имена означена звездицом (*) нису били Каролинзи него Капети, далеки рођаци династије.
Након 987. године, породица Капета влада Француском. За наставак, погледати Француски краљеви |
Након Лотарове смрти 855, његово краљевство је подељено између његових синова:
|
Лудвиг је своје земље поделио тројици синова али су се до 882. све нашле под влашћу најмлађег сина Карла Дебелог 882:
По свргавању Карла Дебелог, Источна Франачка је прешла његовом синовцу Арнулфу:
Лудвиг Дете је био последњи владар Источне Франачке из династије Каролинга. Наследио га је франконски војвода Конрад а затим и Хајнрих I Птичар, саксонски војвода и оснивач Отонске (Саксонске) династије. За наставак погледајте листу монарха Немачке. |
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
