Франачки владари

Из Википедије, слободне енциклопедије

Франци су у почетку представљали савез западногерманских племена са доње Рајне и римски извори их први пут помињу у вези са догађајима из 250. године. До краја 5. века Франци су се поделили на две групе Салијске Франке, који су у почетку живели у делти Рајне, и Рипуарске Франке, који су живели у околини Келна. Салијске Франке је цезар Јулијан Отпадник 358. преселио на римску територију између река Мас и Шелде где су морали да прихвате положај римских савезника (лат. foederati). Присуство Салијских Франака у редовима римске војске потврђено је у бројним догађајима какав је рецимо била битка на Каталаунским пољима у којој је 451. заустављен продор Атилиних Хуна на Запад. Због преокупирансти западноримских власти борбама са већ оформљеним варварским макроргрупама попут Вандала, Визигота и Свева, није нам познато како је ишло даље франачко насељавање и освајање северне Галије у другој половини 5. века.

Као и други варварски народи (нп. Визиготи, Хуни, Остроготи итд.) и Франци су у почетку имали низ војних поглавара (које римски извори зову duces) и ситнијих краљева (reguli). Тек са Хлодовехом Салијски и Рипуарски Франци су уједињени под влашћу једног монарха који је потом примио хришћанство у правоверном а не аријанском облику попут других Германа. Хлодовех је најпосле поразио Визиготе на Вуји 507. и заузео готово читаву јужну Галију. Његови синови, који су поделили краљевину на четитри дела, су покорили Аламане и Бургунде, а такође су припојили Провансу и Баварцима и Тиринзима наметнули клијентелске односе. Меровинге је у 8. веку заменила друга династија, Каролинзи. До краја 9. века, Каролинзи су били замењени другим династијама у различитим деловима Франачког царства. Идеја о Краљу Франака (лат. rex Francorum) је постепено нестала током 10. и 11. века.

Тешко је одредити хронологију франачких владара с обзиром на стари германски обичај да се краљевства деле на синове након краљеве смрти, да би се касније опет ујединила.

Дукси и регули[уреди]

Рани владари[уреди]

Листа раних владара је прилично некомплетна, с обзиром на празнине у постојећим изворима.

Салијски владари[уреди]

  • Хлодион, вероватно Фарамондов син, краљ у Диспаргу и касније у Турнеу (426–447)
  • Меровех, Хлодионов син, краљ Турнеа (447–458)
  • Хилдерих I, Меровехов син, краљ Турнеа (458–481)
  • Хлодовех I, Хилдерихов син, краљ Турнеа (481–511), ујединио све Франке и освојио целу римску провинцију Галију

Сви даље набројани били су у неком степену родбински повезани са Хлодовехом и све их је најпосле уклонио пре 509. године:

  • Харарих
  • Рагнахар, највероватније краљ Камбреа пре 486, убио га Хлодовех
  • Рихар, Рагнахаров брат, Хлодовех га уклонио у Камбреу
  • Ригномер, Рагнахаров брат, Хлодовех га ликвидирао у Мансу

Меровинзи[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Меровинзи

Након смрти Хлодовеха I, Франачко краљевство се поделило између његова четири сина:

Соасон

Париз

Орлеан

Ремс

Хлотар I је наследио сва четири франачка краљевства наког смрти своје браће или њихових наследника. Након његове смрти, краљевство је опет било подељено између његова четири сина:

Соасон (Неустрија)

Париз

Орлеан (Бургундија)

Ремс и Мец (Аустразија)

Хлотар II је победио краљицу Брунхилду од Аустразије и њеног унука, и тако ујединио краљевство. Међутим, 623. даје Аустразију свом младом сину, Дагоберту I. Дагоберт је именовао под-краља Аквитаније, са седиштем у Тулузу 629. године, и Аустразије 634.


Неустрија и Бургундија

Аквитанија

Аустразија

Теудерик III је био признат као краљ свих Франака 679. године. Од тада па на даље, Франачко краљевство је једна целина до краја осим кратког периода грађанског рата.

Каролинзи[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Каролинзи

Мајордоми[уреди]

Каролинзи су прво били мајордоми меровиншких краљева, прво у Аустразији а касније и у Неустрији и Бургундији. Године 687. Пипин Херсталски је узео титулу франачког војводе и принца (лат. dux et princeps Francorum), након што је освојио Неустрију у бици код Тертрија. Овај догађај историчари узимају као почетак Пипинове владавине. Између 715. и 716, Пипинови наследници су се борили око наслеђа.

  • Пипин I (Аустразија: 623—629. и 639—640)
  • Гримоалд I (Аустразија: 643—656; умро 662)
  • Пипин II (Аустразија: 680—714, Неустрија и Бургундија: 687—695)
  • Дрого (Бургундија: 695—708)
  • Гримоалд II (Неустрија: 695—714, Бургундија: 708—714)
  • Теудоалд (Аустразија, Неустрија и Бургундија: 714—716)
  • Карло Мартел (Аустразија: 715—741, Неустрија и Бургундија: 718—741)
  • Карломан (Аустразија: 741—747; умро 754. или 755)
  • Пипин III (Неустрија и Бургундија: 741—751, Аустразија: 747—751)

Године 751, Пипин Мали је постао краљ Франака, а звање мајордома је укинуто. Каролинзи су заменили Мервинге на франачком престолу.

Владари Франачке[уреди]

Луј Побожни (или Лудвиг Побожни) је много пута делио своје краљевство током своје владавине. Последњом поделом је учинио Карла Ћелавог наследником запада, укључујући и Аквитанију, а Лотара наследником истока, укључујући и Италију без Баварске, која је остављена Лудвигу Немачком. Међутим, после Лујеве смрти 840. године царство је запало у грађански рат који је трајао 3 године. Франачко краљевство је онда подељено Споразумом у Вердену 843. Лотару је дозвољено да задржи царску титулу свог краљевства у Италији. Карло је био потврђен као краљ у Западној Француској и Аквитанији где му се супротставио син Пипина I Аквитанског, Пипин II Аквитански, док је Лудвигу I Немачком припала цела Источна Француска осим Холандије и Рајнланда, Бургундије и Провансе, од чега је настала Средња Француска која је додељена Лотару.

Следећа табела не укључује све владаре свих области, нарочито оних која су била подкраљевства Западног, Средњег и Источног краљевства као на пример Италија, Прованса, Неустрија и Аквитанија.

Три Франачке[уреди]

Западна Франачка
(касније Краљевина Француска)

Средња Франачка

Источна Франачка
(касније Краљевина Немачка)

Имена означена звездицом (*) нису били Каролинзи него Капети, далеки рођаци династије.

Након 987. године, породица Капета влада Француском. За наставак, погледати Француски краљеви

Након Лотарове смрти 855, његово краљевство је подељено између његових синова:

Лудвиг је своје земље поделио тројици синова али су се до 882. све нашле под влашћу најмлађег сина Карла Дебелог 882:

По свргавању Карла Дебелог, Источна Франачка је прешла његовом синовцу Арнулфу:

Лудвиг Дете је био последњи владар Источне Франачке из династије Каролинга. Наследио га је франконски војвода Конрад а затим и Хајнрих I Птичар, саксонски војвода и оснивач Отонске (Саксонске) династије. За наставак погледајте листу монарха Немачке.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Франачки владари