Рајна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рајна
Рајна код Базела
Рајна код Базела
Основне карактеристике
Дужина 1234 км
Површина басена 185.000 км²
Просечан проток 2,290 м³/с
Слив Северно море
Водоток
Висина извора 2.345 м
Географске карактеристике
Земље слива Застава Швајцарске Швајцарска,
Застава Лихтенштајна Лихтенштајн,
Застава Аустрије Аустрија,
Застава Француске Француска,
Застава Немачке Немачка,
Холандија Холандија
Важније притоке Мајна, Мозел, Некар, Рур
Важнији градови Базел, Стразбур, Карлсруе, Манхајм, Лудвигсхафен, Висбаден, Мајнц, Кобленц, Бон, Келн, Диселдорф, Утрехт, Ротердам
Мапа реке Рајне
Мапа реке Рајне

Рајна (хол. Rijn; фр. Rhin; нем. Rhein; итал. Reno) је једна од најдужих и најважнијих река у Европи дуга 1.234 km, с просечним протоком од више од 2.290 кубних метара воде у секунди. Име Рајна долази од келтског Renos, што дословце значи „она која тече“, од праиндоевропског корена rei- ("тећи, трчати").

Рајна и Дунав образовали су највећи део северне границе Римског царства, и од тих времена Рајна је виталан пловни водени пут, којим се превози роба у унутрашњост континента. Служила је и као одбрамбена линија, а често је регионална и међународна граница. Многи замкови и праисторијска утврђења сведоче о њеној важности као воденог пута.

Географија[уреди]

Кањон Рајне (Ruinaulta) у Граубиндену у Швајцарској
Рајна на излазу из Боденског језера
Марксбург у близини Кобленца подигнут 1231.
Рајна и хемијска индустрија у Веселингу у близини Келна

Швајцарска[уреди]

Извор Рајне је у швајцарским Алпима у кантону Граубинден, где се спајају њене две притоке, Фордерхајн и Хинтерхајн. Фордерхајн извире из језера Тума у горњим Алпима и тече кроз живописни кањон Руинаулта (швајцарски Велики кањон). Хинтерхајн почиње од глечера Парадиз на јужној граници Швајцарске. Једна од каснијих притока дотиче из долине Вал де Леј у Италији.

Обе притоке састају се у близини места Рајхенау у Граубиндену. Одатле Рајна, као Алпска Рајна, тече на север до границе Лихтенштајна и касније Аустрије, а затим се улива у Боденско језеро. Понови се излива из Боденског језера, и као Горња Рајна пролази преко Водопада Рајне, где се у њу улива река Аре, која готово дупло увећава количину воде до готово 1.000 кубних метара у секунди. Затим чини границу Немачке док се не окрене ка северу код тзв. Колена Рајне код Базела.

Немачка и Француска[уреди]

После Базела, као Горња Рајна, формира јужни део границе између Немачке и Француске у широкој долини, пре него што уђе у Немачку код Рајнштетена, у близини Карлсруеа.

Дуга више од 1000 km Рајна највећим делом пролази кроз Немачку. Ту се у Рајну уливају бројне притоке, као што су Некар, Мајна и касније Мозел, која доноси додатних 315 кубних метара воде у секунди.

Између Бингена и Бона, Средња Рајна тече кроз Рајнски кланац, формацију створену ерозијом, која се догодила отприлике у истом периоду када се околно земљиште уздигло, док је река остала на свом првобитном нивоу. Кланац је врло дубок, а познат је по многобројним замковима и виноградима. Налази се на листи Светске баштине, а познат је као „романтична Рајна“, са више од 40 замака и тврђава из средњег века и многих живописних виноградарских села.

Иако има доста индустријских места дуж Рајне, највећи део индустрије сконцентрисан је око Доње Рајне у Рурској области, где Рајна пролази поред већих градова, Келна, Диселдорфа и Дуизбурга. Река Рур, која се улива у Рајну код Дуизбурга је изненађујуће чиста и користи се као вода за пиће. Она додаје Рајни још 70 кубних метара воде у секунди. Међутим, друге реке из Рурске области, пре свих Емшер, су прилично загађене. Приближујући се холандској граници Рајна достиже просечни проток воде од 2.290 кубних метара у секунди, а просечна ширина јој је више од 300 метара.

Холандија[уреди]

Рајна потом скреће на запад и улази у Холандију, где заједно с рекама Меза и Шелда образује широку делту. На граници код Спајка, у близини Најмегена и Арнема Рајна је најшира, али се затим дели на три главна рукавца: Вал, Недеррајн (Доња Рајна) и Ајзел.

Одавде ситуација постаје прилично компликована, јер име „Рајна“ више није повезано само с главним током реке. Највећа количина рајнске воде (две трећине) тече даље на запад Валом, где се спаја с Мезом и улива у Северно море. Други рукавац Вала пролази кроз Ротердам и тече даље до Северног мора, а трећи рукавац се одваја код Дордрехта.

Друга трећина воде тече кроз Панерденс канал и раздваја се на Ајзел и Недеррајн. Рукавац Ајзела носи око једне деветине воденог тока у Ајселмер (бивши залив), док Недеррајн тече паралелно с Валом и носи око две деветине воде. Међутим, код Вајк бај Дурштедеа Недеррајн мења име и постаје река Лек. Она тече даље на запад, где се спаја с првим рукавцем и улива у Северно море.

Име „Рајна“ одавде се користи само за мање рукавце даље на северу који су у римско доба чинили главни ток реке Рајне. Иако носе то име, ови рукавци заправо и не носе воду реке Рајне, већ служе за исушивање околног земљишта и полдера. Од Вај бај Дурштедеа, стари северни рукавац Рајне зове се „Вијугава Рајна“ (Kromme Rijn) и пролази кроз Утрехт и даље до Северног мора.

Већи градови[уреди]

Базел, Стразбур, Брајзах, Карлсруе, Манхајм, Лудвигсхафен, Визбаден, Мајнц, Кобленц, Бон, Келн, Диселдорф, Дуизбург, Арнем (Nederrijn), Најмеген (Waal), Утрехт (Kromme Rijn), Ротердам (Nieuwe Maas).

Канали[уреди]

Праисторија[уреди]

Палеолит[уреди]

За време Средњег палеолита, око 100.000-30.000. п. н. е. (датуми увелико варирају) западну Европу, укључујући долине Рајне и Дунава, настањивао је Неандерталац, који је припадао мустеријанској култури камених оруђа. Верује се да је Неандерталац еволуирао од свог претходника Хомо еректуса у близини глечера, али ово питање није дефинитивно решено.

Неандерталска налазишта су заступљенија на југу, где су преовладавале отворене шуме, а кречњачки терен је нудио више пећина за становање. Рајна је текла кроз отворену тундру, где су Неандерталци ловили крупну дивљач, као што је длакави носорог и мамут. Због тога су мустеријанска налазишта откривена у и око долине Рајне.

Мезолит[уреди]

Пре отприлике 5600 година п. н. е., долину Рајне, као и највећи део Европе, настањивао је Кромањонац на мезолитском ступњу културног развоја; што ће рећи да је био ловац и сакупљач, али је имао већа и специјализованија оруђа него палеолитски човек, знао је више о биљкама и животињама, а можда је неке животиње и припитомио.

Гвоздено доба[уреди]

У раном гвозденом добу, обе обале Рајне настањивала су келтска племена. Међутим, на почетку прероманског гвозденог доба, око 600. п. н. е., прагерманска племена су прешла реку Везер и Алер, и раширила се дуж читаве обале Рајне. Ова експанзија се у археологији назива Јасторф култура. Од око 500. п. н. е. и касније, доња Рајна, а не Везер и Алер, била је граница између келтских и германских племена.

Литература[уреди]

  • Berendsen, H.J.A. & E. Stouthamer (2001) [1]: Palaeogeographic development of the Rhine-Meuse delta, The Netherlands; Koninklijke van Gorcum, Assen; ISBN 978-90-232-3695-5

Додатна литература[уреди]

  • Blackbourn, David., (2006) The Conquest of Nature: Water, Landscape and the Making of Germany. The transformation of the Rhine since the eighteenth century.

Спољашње везе[уреди]

Геологија[уреди]

Историја[уреди]

Замкови[уреди]

Пловидба[уреди]