Хајнрих Шлиман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих Шлиман

Heinrich Schliemann.jpg
Хајнрих Шлиман

Датум рођења: 6. јануар 1822.
Место рођења: Нојбуков
Датум смрти: 26. децембар 1890.
Место смрти: Напуљ (Италија)

Хајнрих Шлиман (нем. Heinrich Schliemann; Нојбуков, 6. јануар 1822Напуљ, 26. децембар 1890) је био немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци.

Биографија[уреди]

После дванаест дана путовања бродом који је потонуо, а пловио је у Јужну Америку, чамцем се са преживелим путницима искрцао у Холандију. Са 25 година постао је успешан самосталан трговац, научивши 11 језика – последњи међу њима били су стари и модерни грчки. Археологији се потпуно посветио у својој 36 години. После брака са Рускињом која није желела да напусти своју домовину, оженио се веома младом Гркињом, по принципу куповине. Почео је да живи у Атини. Свој дом је назвао Белерофонт, своју децу Андромаха и Агамемнон, а слуге Теламон и Пелоп.

Маска Агамемнона, открио је Шлиман

1870. године отишао је у Троаду убеђен да ће под брегом Хисарлих наћи „Пријамову Троју“. После годину дана, са 80 радника и са огромним ентузијазмом започео је ископавања на том локалитету. Труд се исплатио. Откривен је велики бакрени суд у коме се налазило око 9.000 златних и сребрних предмета. У Европу је послао поруку да је пронађено „Пријамово благо“. Касније, заједно са њим ископавања су наставили археолози и учењаци Дерпфелд, Вирхов и Бирнуф.

Сумња о постојању Троје на малоазијском тлу била је отклоњена. Постојало је само питање која од девет ископаних је „Хомерова“? 1876. године, Шлиман је решио да докаже да је и Агамемнон био историјска личност. Траг за потврдом његовог постојања одвео га је на источни Пелопонез – у Микену, вођен Паусанијиним делом „Класични опис Грчке“. У Микени је убрзо наишао на 34 усправна окна (дубоке гробнице) ископана на стеновитом тлу.

У међувремену, из Турске је прокријумчарио „Пријамово благо“ у Берлин, сместивши га у Државни музеј. Наставивши са ископавањима у Микени пронашао је (већином у наведеним усправним окнима), поред осталог, бројне скелете, грнчарију, накит и златне маске. Тадашњем грчком краљу јавио је да су откривене гробнице Атреја и Агамемнона. Касније, у Тиринту је откопао велику палату и огромне, „киклопске“ камене зидове.

Његов велики ентузијазам да би што пре дошао до циља проузроковао је да уништи и помеша ископане предмете. Свакако, после каснијих анализа, погрешно је мислити да је благо у Троји „Пријамово“ а златна маска у Микени Агамемнонова.

Међутим, његов учинак за археологију онога времена био је веома велики. Ни сам свестан тога, многе је археологе увео у откривање старог света односно, цивилизације (древна „микенска“ цивилизација) старије од оне које је био убеђен да је пронашао.

На реду је био Пилос... Хајнрих Шлиман умро је 1890. године.

Литература[уреди]

  • Живот Грчке“, Вил Дјурант

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хајнрих Шлиман