Агамемнон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тзв. Агамемнонова маска. Пронашао је Хајнрих Шлиман у Микени 1876.

Агамемнон (грч. Αγαμέμνων; „врло одлучан“), један од највећих хероја грчке митологије, син краља Атреја из Микене или Арга и краљице Аеропе, брат Менелајев. Други извори кажу да је син Плејстена, сина или оца Атреја, за кога се каже да је био Аеропин први муж.

Ранији живот[уреди]

Агамемноновог оца Атреја убио је Егист, који је заузео микенски престо и владао њоме заједно са оцем Тистејем. За то време Агамемнон и Менелај нашли су уточиште код Тиндареја, краља Спарте. Они су се оженили његовим кћеркама, Агамемнон Клитемнестром, а Менелај Јеленом. Агамемнон и Клитемнестра имали су четворо деце: три кћери, Ифигенију, Електру и Хрисотемиду, и једног сина, Ореста.

Менелај је наследио Тиндареја у Спарти, док је Агамемнон, уз братовљеву помоћ, свргао Егиста и Тистеја и повратио очево краљевство. Проширио је краљевство освајањима и постао најмоћнији владар у Грчкој.

Агамемнонова породична историја датира још од легендарног краља Пелопса и била је укаљана бројним силовањима, убиствима и преварама. Грци верују да је насилничка прошлост била узрок зле судбине која је задесила читав Атрејев дом.

Тројански рат[уреди]

Иако није био раван Ахилу у јунаштву, Агамемнон је као краљ имао несумњиви ауторитет. Он је сазивао ратна већа и водио војску у битку. Лично се појављивао на бојном пољу и учинио је многа херојска дела док није рањен и био принуђен да се повуче у свој шатор. Његова највећа грешка је његова пргава нарав и понекад преувеличано инсистирање на ауторитету и положају, што је довело до увреде Хрисеја и Ахила, а што је изазвало велики раздор међу Грцима. Агамамнон је окупио грчке снаге да би кренуле ка Троји. Припремајући се да отплове из Аулиде, луке у Беотији, Агамемнонови ратници су изазвали бес богиње Артемиде, јер су убили једну њој посвећену животињу. Зла срећа у виду куге и недостатка ветра спречавала је испловљавање. Коначно је пророк Калхас објавио да се богињин бес може умирити само жртвовањем Ифигеније, Агамемнонове кћери. Класични драматичари се разликују у томе да ли су се отац и кћерка добровољно покорили судбини, али Ифигенија је ипак жртвована. Њена смрт је одобровољила Артемиду и грчка војска је испловила за Троју. Постоји неколико верзија ове људске жртве у грчкој митологији. Неки извори наводе да је Агамемнон био спреман да жртвује Ифигенију, али је Артемида прихватила жтрвовање јелена уместо Ифигеније, а пребацила на планину Таурус на Крим. Хесиод каже да је она постала богиња Хеката.

Агамемнон је био командант грчке војске у Тројанском рату. За време борбе Агамемнон је убио Антипа. Агамемнон пратилац Халеас се касније борио с Енејом у Италији. У Илијади се помиње прича о свађи Агамемнона и Ахила у последњој години рата. Агамемнон је узео Ахилу једну лепу робињу, Брисеју, као ратни плен. Ахил, највећи ратник свога доба, се наљутио и напустио битку, тако да је грчка војска замало изгубила рат. Захваљујући Одисејевој вештини преговарања, спор је изглађен.


После освајања Троје, пророчица Касандра, кћерка тројанског краља Пријама, постала је део његовог ратног плена.

Агамемноново убиство, илустрација из Прича о грчким трагичарима 1879. Алфреда Черча.

Повратак у Грчку и смрт[уреди]

После путовања праћеног олујом, Агамемнон и Касандра искрцали су се на Арголиду или су се, ношени ветром искрцали на Егистову земљу. Егист, који је у међувремену завео Агамемнонову жену Клитемнестру, позвао га је на гозбу и издајнички убио. По Пиндару и другим трагедистима, Агамемнона је убила његова жена у купатилу, бацивши преко њега комад тканине или мрежу да не би могао да се брани. Клитемнестра је убила и Касандру. Њен бес због жртвовања Ифигеније, и љубомора због Касандре, били су мотиви овог злочина. Агемемнонову смрт осветио је његов син Орест, који убија своју мајку и Егиста.

Друге приче[уреди]

Агамемнонова судбина била је предмет бројних трагедија, класичних и модерних, од којих је најпознатија Есхилов „Агамемнон“ први део трилогије Орестија. У легенди о Пелопонезу, Агамемнон је сматран највишим типом моћног монарха, а у Спарти је обожаван као Зевс Агамемнон. Његов гроб се вероватно налази у рушевинама Микене или у Амиклеји.

У уметничким делима често се користи сличност између представе Зевса, као краља богова и Агамемнона, као краља људи. Он се често слика са скиптром и дијадемом, уобичајеним атрибутима краља.

Литература[уреди]

  • Slovník antické kultury, nakl. Svoboda, Praha, 1974
  • Vojtěch Zamarovský, Bohové a hrdinové antických bájíMladá fronta, Praha 1965
  • Graves, Robert, Řecké mýty, 2004, ISBN 978-80-7309-153-8
  • Houtzager, Guus, Encyklopedie řecké mytologie, ISBN 978-80-7234-287-7

Спољашње везе[уреди]