9К32 Стрела-2

С Википедије, слободне енциклопедије
9К32 Стрела-2/9К32М Стрела-2М
Стрела-2М
Порекло Совјетски Савез
Производња
ПроизвођачКБМ, Крушик Ваљево
Спецификације
Маса15 kg
Дужина цеви1.420/1.440 mm
Калибар72 mm
Начин дејстваЛансирање
Брзина зрна430/530 m/s
Макс. еф. домет3.700/4.200 m

9К32 Стрела-2 jе лаки преносни ракетни систем ПВО (НАТО ознака је SA-7B Grail) намењен је за уништавање нисколетећих циљева у ваздушном простору у условима оптичке видљивости. Развијен је у бившем СССР-у. Стрела 2 је у наоружање уведена 1968, а Стрела-2М 1971. године.[1] Стрела 2М у односу на прву варијанту има усавршени трагач и јачу бојеву главу.

Опис[уреди | уреди извор]

Систем се састоји од ИЦ самонавођене ракете (9К32 или 9К32М) у стаклопластичном контејнеру 9П54М који служи и као лансер, вишекратно употребљивог лансирног механизма 9П58 и спољашњег извора напајања (батерије) 9Б17.

Употреба[уреди | уреди извор]

Поступак гађања Стрелом-2М (или 2М) је једноставан. Стрелац поставља цев са ракетом на лансер, нишани и притиска окидач до првог степена. Након 4-6 секунди ИЦ трагач се укључује, одбацује се поклопац са контејнера, а на оптици лансера се пали црвено светло. Када ИЦ трагач захвати циљ пали се зелено светло на оптици нишана и активира се звучни аларм. Стрелац тада притиском окидача до краја стартује ракету и она наставља лет потпуно аутономно (по принципу "Fire&forget").

Ракету из лансера избацује стартни мотор који за 0,05 секунди рада убрзава ракету до 28 m/s (брзина на устима цеви). Након напуштања лансирне цеви на предњем делу ракете се отварају 2 крила за управљање, а на задњем 4 непокретна стабилизатора. На 6 метара од уста лансера активира се маршевски мотор, а након 45 метара армира се упаљач. Маршевски мотор ради 1,6 секунди и на крају његовог рада ракета има максималну брзину од 580 m/s (1,7 Маха). Уколико након 15 секунди лета циљ не буде погођен упаљач се аутоматски активира.

Лансирање се може вршити са земље, из рова, са пловног објекта, са мочварног земљишта, крова зграде, из возила у покрету, итд. Оно се изводи са рамена, из стојећег или клечећег става. Време преласка из маршевског у бробени положај је највише 10 секунди, а време сопствене припреме стрелца за дејство највише 5 секунди.[2][3]

Заштита[уреди | уреди извор]

Амерички војник са лансером на рамену

Ово ракетно средство је потпуно бестрзајно, а стрелац као заштиту од издувних гасова ракете носи одговарајућу маску. Приликом лансирања, иза система на удаљености од минимум 18 метара не сме нико да стоји, јер песак, шљунак, ломљена цигла и слично лети на све стране. Минимални угао елевације при гађању је 20 степени изнад хоризонта, врхова дрвећа или зграда, а максимални 60 степени (при већем углу издувни гасови ударају иза вас у земљу, па могу запалити суву траву или чак и стрелца.

Карактеристике (Стрела-2М)[уреди | уреди извор]

  • Дужина: 1,44 m
  • Калибар: 72 mm
  • Распон крила: 0,30 m
  • Тежина лансера: 15 kg
  • Тежина ракете: 10 kg
  • Тежина бојеве главе: 1,8 kg
  • Упаљач: Тренутни
  • Навођење: ИР (
  • Домет по даљини: 5.000 m
  • Домет по висини: 2.300 m

Варијанте[уреди | уреди извор]

Корисници[уреди | уреди извор]

Систем Стрела-2 и/или систем Стрела-2М се налази или се налазио у наоружању 61 светске армије и корисћен је у већини локалних сукоба од 1960. године до данас. Систем је поред регуларних армија користило или користи више паравојних и терористичких организација.

Употреба и производња у СФРЈ-Србији[уреди | уреди извор]

Српски војници са Стрелама-2М на возилима Хамви и Застава НТВ

Стрела-2М је лиценцно произвођена у Југославији и налази се у наоружању ВС. Од 1984. у производњи је усавршена верзија Стрела-2М/А која, захваљујући минијатуризацији електронике ИЦ главе за самонавођење, има 40% повећану количину експлозива у бојевој глави, чиме је повећана ефикасност дејства на циљ за 30%. Овај ракетни систем је коришћен у сукобима на територији бивше СФРЈ где је, обзиром на своју старост, показао задовољавајућу ефикасност. Током НАТО агресије на СРЈ, Војска Југославије је овим системом успела да обори најмање 3 беспилотне летелице, више крстарећих ракета и оштети авион А-10 тандерболт II.[4]

Србија је уз финансијску помоћ САД почетком 21. века уништила 9.218 ракета и 420 лансера овог система.[5] Данас, системи су враћени у употребу, а ремонтом су ресурси продужени на више хиљада ракета.[6][7]

Борбена употреба[уреди | уреди извор]

Стрела 2/2М активно се користила у готово свим сукобима 1960-их година и за то време је постигла више стотина обарања.

Муџахедин са Стрелом-2

Од 1968. или 1972. (зависно од извора), Стрела 2/2М је у Вијетнаму имала 90 до 204 обарања.[8][9] Систем је у Авганистану употребљиван и против Совјета и против Американаца.[10] Стреле-2. 1997. године, припадници РПК, оборили су 2 хеликоптера турског ваздухопловства овим системом. [11] Децембра 2012. години припадници побуњеничке организације РОСК оборили су хеликоптер UH-60 Блек Хоук ратног ваздухопловства Колумбије. 2016. године, припадници Ал Каиде оборили су Мираж-2000 ратног ваздухопловства УАЕ.[12]

Почетком 2001. године припадници баскијске сепаратистичке организације ЕТА покушали су у два наврата да овим системом оборе авион са шпанским премијером.[13] Систем су једном приликом неуспешно покушали да употребе и припадници Привремене Ирске Револуционарне Армије (ПИРГ), када су једну ракету испалили 1991. године на британски хеликоптер Westland Lynx.[14]

Рефернце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Administrator. „SA-7 Grail 9K32 Strela-2 man-portable air defense missile system MANPADS | Russia Russian army light heavy weapons UK | Russia Russian army military equipment vehicles UK”. www.armyrecognition.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  2. ^ „9M32 STRELA-2 - NATO code: SA-7 GRAIL | Ministry of Defence & Armed Forces of the Czech Republic”. www.army.cz. Приступљено 2022-01-03. 
  3. ^ „SA-7 (Grail) / 9K32 Strela-2”. www.militaryfactory.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  4. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Vojska Srbije ponovo vežba da koristi sistem "Strela"”. www.rts.rs. Приступљено 2022-01-03. 
  5. ^ „"Vojska planski uništavana, NATO ni izbliza nije uspeo..."”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-01-03. 
  6. ^ Emisija Dozvolite: Strela 2M - uništi cilj na 4.200 metara (на језику: српски), Приступљено 2022-01-03 
  7. ^ PREDSEDNIK U PANČEVU - Aleksandar Vučić na prezentaciji protivoklopnog sistema "kornet" (на језику: српски), Приступљено 2022-01-03 
  8. ^ „Strela - 'Nỏ thần' gây khiếp đảm trên chiến trường Việt nam”. Báo điện tử Tiền Phong (на језику: вијетнамски). 2013-07-17. Приступљено 2022-01-03. 
  9. ^ „«Стрела-2» (9К32, SA-7, Grail), переносный зенитный ракетный комплекс — ОРУЖИЕ РОССИИ, Каталог вооружения, военной и специальной техники”. web.archive.org. 2011-01-26. Архивирано из оригинала 26. 01. 2011. г. Приступљено 2022-01-03. 
  10. ^ „Taliban in first heat-seeking missile attack”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-01-03. 
  11. ^ „Netzwerk Friedenskooperative - Themen - Türkei/Kurdistan-Invasion - turkhg52 -”. archiv.friedenskooperative.de. Приступљено 2022-01-03. 
  12. ^ Desk, iHLS News (2016-04-04). „Al-Qaeda Brought Down Jet With Surface-to-Air Missile”. iHLS (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-03. 
  13. ^ „ETA quiso atentar con misiles contra Aznar en 2001”. web.archive.org. 2014-02-18. Архивирано из оригинала 18. 02. 2014. г. Приступљено 2022-01-03. 
  14. ^ Jackson, Brian A.; Baker, John C.; Cragin, Kim; Parachini, John; Trujillo, Horacio R.; Chalk, Peter (2005), Provisional Irish Republican Army, Case Studies of Organizational Learning in Five Terrorist Groups (1 изд.), RAND Corporation, стр. 93—140, ISBN 978-0-8330-3767-1, doi:10.7249/mg332nij.12#metadata_info_tab_contents, Приступљено 2022-01-04 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=9К32_Стрела-2&oldid=27420709”