Ивица и Марица

Ивица и Марица
Hänsel und Gretel
Бајка
Име	Hänsel und Gretel („Ивица и Марица“)
Подаци
Држава	Немачка

Ивица и Марица (нем. Hänsel und Gretel) је немачка народна бајка коју су адаптирала Браћа Грим. Такође је познат као Хансел и Гретел, или Мали полубрат и мала полусестра.

Ивица и Марица су брат и сестра напуштени у шуми, где падају у руке вештице која живи у кући направљеној од медењака, колача и слаткиша. Канибалска вештица намерава да угоји децу пре него што их на крају поједе, али Ивица надмудри вештицу и убије је. Двоје деце тада бежи да би спасле своје главе и враћају се кући са вештичиним благом.

„Ивица и Марица“ је прича о типа 327А у АТУ каталогу. Такође укључује епизоду типа 1121 ('Спаљивање вештице у сопственој пећници'). Радња се одвија у средњовековној Немачкој. Прича је прилагођена различитим медијима, а посебно опери Hänsel und Gretel (1893) Енгелберт Хумпердинк.

Прича

Ивица и Марица су били деца сиромашног столара. Бојећи се глади, њихова маћеха наговори њиховог оца, столара, да се реше деце на тај начин што ће их одвести у шуму и тамо оставити. Ивица и Марица су некако сазнали за тај план те се договоре да бацају беле каменчиће на путу и тако нађу назад пут до куће. Тако и би, те се њих двоје вратише кући али столар реши да их по други пут остави у шуми, те њих двоје не имавши времена да сакупе каменчиће, понеше са собом мрвице хлеба како би обележили пут. Нажалост гладне животиње шуме поједоше мрвице и Ивица и Марица остадоше у шуми изгубљени.

Тако лутајући у шуми, одједном наиђоше на кућу направљену од хлеба (у каснијим верзијама материјал варира, од чоколаде па до марципана), са шећерним прозорима, и онако изгладнели почеше да једу кућу. Утом изађе из куће стара жена и позва их да уђу, рекавши им да ће да направи праву гозбу за њих. Међутим то беше стара и зла вештица која је направила кућу од чоколаде да би намамила децу, ухватила их и појела. Вештица дакле, затвори Ивицу како би га утовила и потом спремила ручак од њега, а Марицу претвори у служавку. Ивицу је терала да једе до изнемоглости, а Марица је морала да чисти и спрема по цео дан. Кад је вештица одлучила да је Ивица довољно дебео како би од њега био један леп ручак, заложи рерну у којој је намеравала да га испече. Недуго затим, рече Марици да се попне у рерну и да види да ли је спремна за печење, међутим, Марица рече да не може да дохвати рерну, те на превару доведе вештицу и натера је да она уђе у рерну. Кад је вештица била цела у рерни, Марица хитро затвори враташца и забрави их, како вештица не би могла да изађе, ослободи брата те заједно побегоше из вештичине куће, а вештица оста горети у рерни.

Анимирани и играни филмови

Филм	Година	Режисер
The Story of 'Hansel and Gretel	1951	Реј Харихаусен
Hänsel und Gretel	1954	Волтер Јансен
Hänsel und Gretel	1954	Фриц Геншо
Hänsel und Gretel	1954	Џон Пол
Hansel & Gretel	1984	Питер Медак
Hansel And Gretel	1987	Лен Талан
Hansel and Gretel	1987	Хироши Сајто
Hansel & Gretel	1997	Ричард Слапчински
Hansel and Gretel	2002	Гари Џ. Таниклиф
Witchslayer Gretl	2012	Марио Филип Азопарди
Hansel & Gretel: Witch Hunters	2013	Томи Виркола
Hansel & Gretel Get Baked	2013	Дуан Џурни
Hansel & Gretel	2013	Антхони Ц. Ферант
Gretel & Hansel	2020	Оз Перкинс
Secret Magic Control Agency	2021	Алексеј Цицилин

Анализа

Прича Браће Грим је требало да буде бајка за људе средње класе средином 19. века, међутим, такође говори и о тешком животу и глади кроз коју је пролазило много људи у 19. веку. Због константне глади која је тада владала, уопште није било неуобичајно да родитељи напусте своју децу и то најчешће у шумама где би деца или умрла од глади или би их растргле дивље звери.

У првом издању Гримових колекција прича, није постојала маћеха; мајка је лично убедила оца да оставе децу у шуми. То се променило као и у бајци: Снежана и седам патуљака, како би деци биле пријатније за читање.

Порекло

Извори

Иако су Јакоб и Вилхелм Грим за свој извор приписали „различите приче из Хесена“ (подручја у којем су живели), научници тврде да су браћа чула причу 1809. од породице Вилхелмове пријатељице и будуће жене, Дортхен Вилд, и делимично од других извора. Рукописна белешка у личном примерку Гримових првог издања открива да је Вајлд 1813. године допринео дечјем стиховном одговору вештици „Ветар, ветар,/ Небеско дете“, који се римује на немачком: „Der Wind, der Wind,/ Das himmlische Kind.“

Према фолклористи Џеку Зајпсу, прича је настала у Немачкој касног средњег века (1250–1500). Убрзо након овог периода, почеле су да се појављују блиске писане варијанте попут Gartengesellschaft Мартина Монтануса (1590). Научница Кристин Голдберг тврди да епизода стаза обележених камењем и мрвицама, већ пронађена у француским „Финет Цендрон” и „Дечак палчић” (1697), представља „разраду мотива нити коју Аријадна даје Тезеју да се извуче из минојског лавиринта“. Кућа направљена од слаткиша налази се и у рукопису из 14. века о Земљи Кокејн.

Издања

Скулптура Ивице на патки, дело Игнација Ташнера. Märchenbrunnen, Берлин.

Од рукописа пре објављивања из 1810. (Das Brüderchen und das Schwesterchen) до шестог издања Kinder- und Hausmärchen (Гримове бајке) 1850. године, браћа Грим су направила неколико измена у причи, која је прогресивно добијала на дужини, психолошкој мотивацији, и визуелним сликама, али је такође попримала више хришћански тон, пребацујући кривицу за напуштање са мајке на маћеху повезану са вештицом.

У оригиналном издању приповетке, дрвосечина супруга је биолошка мајка деце, али је од 4. издања (1840) звана и „маћеха“. Браћа Грим су заиста увела реч „маћеха“, али су у неким пасусима задржали „мајка“. Чак и њихова коначна верзија у 7. издању (1857) остаје нејасна о њеној улози, јер се у њој жена дрвосече два пута спомиње као „мајка” и једном као „маћеха”.

Секвенца у којој им патка помаже да пређу реку такође је каснији додатак. У неким каснијим верзијама, мајка је умрла од непознатих узрока, напустила породицу или је остала са мужем на крају приче. У рукопису пре објављивања из 1810. деца су названа „мали брат“ и „мала сестра“, а затим су у првом издању (1812) названа Хенсел и Гретел. Вилхелм Грим је такође изменио текст алзашким дијалектима, „поновно присвојеним“ из алзашке верзије Августа Штребера (1842) како би причи дао „народнији“ тон.

Голдберг напомиње да, иако „нема сумње да су Гримсови Hänsel und Gretel састављени из више делове, они су, међутим, састављени од традиционалних елемената“, а сами њени претходни наратори су „аранжирали ову малу причу заједно са другим традиционалним мотивима током векова." На пример, патка која помаже деци да пређу реку може бити остатак старог традиционалног мотива у комплексу народних бајки који су Гримови поново увели у каснијим издањима.

Види још

• Бајке браће Грим
• Бајка

Литература

• Delarue, Paul (1956). The Borzoi Book of French Folk-Tales. Alfred A. Knopf, Inc. 
• Goldberg, Christine (2000). „Gretel's Duck: The Escape from the Ogre in AaTh 327”. Fabula. 41 (1–2): 42—51. S2CID 163082145. doi:10.1515/fabl.2000.41.1-2.42. 
• Goldberg, Christine (2008). „Hansel and Gretel”. Ур.: Haase, Donald. The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales (на језику: енглески). Greenwood. ISBN 978-0-313-04947-7. 
• Jacobs, Joseph (1916). European Folk and Fairy Tales. G. P. Putnam's sons. 
• Lüthi, Max (1970). Once Upon A Time: On the Nature of Fairy Tales. Frederick Ungar Publishing Co. ISBN 9780804425650. 
• Opie, Iona; Opie, Peter (1974). The Classic Fairy Tales. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211559-1. 
• Tatar, Maria (2002). The Annotated Classic Fairy Tales. BCA. ISBN 978-0-393-05163-6. 
• Thompson, Stith (1977). The Folktale (на језику: енглески). University of California Press. ISBN 978-0-520-03537-9. 
• Vajda, Edward (2010). The Classic Russian Fairy Tale: More Than a Bedtime Story (Говор). The World's Classics. Western Washington University. 
• Vajda, Edward (2011). The Russian Fairy Tale: Ancient Culture in a Modern Context (Говор). Center for International Studies International Lecture Series. Western Washington University. 
• Wanning Harries, Elizabeth (2000). „Hansel and Gretel”. Ур.: Zipel, Jack. The Oxford Companion to Fairy Tales (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-968982-8. 
• Zipes, Jack (2013). „Abandoned Children ATU 327A―Hansel and Gretel”. The Golden Age of Folk and Fairy Tales: From the Brothers Grimm to Andrew Lang. Hackett Publishing. стр. 121ff. ISBN 978-1-624-66034-4. 
• Zipes, Jack (2014). „Hansel and Gretel (Hänsel und Gretel)”. The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm: The Complete First Edition. Jacob Grimm; Wilhelm Grimm (orig. eds.); Andrea Dezsö (illustr.) (Revised изд.). Princeton University Press. стр. 43—48. ISBN 978-0-691-17322-1. 
• De Blécourt, Willem (2008). „On the Origin of Hänsel und Gretel”. Fabula. 49 (1–2): 30—46. S2CID 201095129. doi:10.1515/FABL.2008.004. 
• Böhm-Korff, Regina (1991). Deutung und Bedeutung von "Hänsel und Gretel": eine Fallstudie (на језику: немачки). P. Lang. ISBN 978-3-631-43703-2. 
• Freudenburg, Rachel (1998). „Illustrating Childhood—"Hansel and Gretel"”. Marvels & Tales. 12 (2): 263—318. JSTOR 41388498. 
• Gaudreau, Jean (1990). „Handicap et sentiment d'abandon dans trois contes de fées : Le petit Poucet, Haensel et Gretel, Jean-mon-Hérisson”. Enfance. 43 (4): 395—404. doi:10.3406/enfan.1990.1957. 
• Harshbarger, Scott (2013), „Grimm and Grimmer: "Hansel and Gretel" and Fairy Tale Nationalism”, Style, 47 (4): 490—508, JSTOR 10.5325/style.47.4.490 
• Mieder, Wolfgang (2007). Hänsel und Gretel: das Märchen in Kunst, Musik, Literatur, Medien und Karikaturen (на језику: немачки). Praesens. ISBN 978-3-7069-0469-8. 
• Taggart, James M. (1986). „"Hansel and Gretel" in Spain and Mexico”. The Journal of American Folklore. 99 (394): 435—460. JSTOR 540047. doi:10.2307/540047. .
• Zipes, Jack (1997). „The rationalization of abandonment and abuse in fairy tales: The case of Hansel and Gretel”. Happily Ever After: Fairy Tales, Children, and the Culture Industry (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-25296-0. 

Спољашње везе

• Прича у електронском формату на пројекту Гутенберг
• The complete set of Grimms' Fairy Tales, including Ивица и Марица на сајту Standard Ebooks
• Hansel and Gretel fairy tale
• Original versions and psychological analysis of classic fairy tales, including Hansel and Gretel
• The Story of Hansel and Gretel
• Collaboratively illustrated story on Project Bookses