Iperit

Из Википедије, слободне енциклопедије
Iperit
IUPAC ime
Drugi nazivi Iprit
Schwefel-Lost
Lost
Mustard gas
Senfgas
Yperite
Identifikacija
CAS registarski broj 505-60-2 YesY
ChemSpider[1] 21106142 YesY
KEGG[2] C19164
ChEBI 25434
ChEMBL[3] CHEMBL455341 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C4H8Cl2S
Molarna masa 159.08 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojan kad je čist.
Normalno ima od
bledo žute do tamno smeđe boje.
Slab miris belog luka[4]
Gustina 1,27 g/mL, tečnost
Tačka topljenja

14.4 °C, 287.6 K, 57.9 °F

Tačka ključanja

218 °C, 491 K, 424 °F (počinje da se razlaže @ 217 °C i ključa na 218 °C)

Rastvorljivost u vodi Neznatna
Rastvorljivost rastvara se u etru, benzenu, mastima, alkoholu, THF
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
ЕU-klasifikacija Veoma je toksičan (T+)
Štetan je po životnu sredinu (N)
stvara plikove
Carc. Cat 1
Opasnost u toku rada Otrov, kontaktni hazard, inhalacioni hazard, koroziv, karcinogen, mutagen
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
4
1
 
Tačka paljenja 105 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Azotni iperit

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Iperiti (sumporni iperiti)[5] su klasa srodnih citotoksičnih hemijskih oružja sa sposobnošću da formiraju velike plikove na izloženoj koži i u plućima. Čisti sumporni iperiti su bezbojne, viskozne tečnosti na sobnoj temperaturi. Kad se koriste u nečistoj formi, kao bojna sredstva, oni su obično žuto-smeđi i imaju miris koji podseća na gorušicu, beli luk ili ren. Iperit je originalno bio nazvan LOST, po naučnicima koji su razvili metod za produkciju u velikim razmerama za Nemačku imperijalnu armiju 1916.[6]

Iperiti su regulisani konvencijom o hemijskom oružju iz 1993 (CWC). Ta konvencija obuhvata tri klase hemikalija, pri čemu su sumporni i azotni iperit u grupi I, kao supstance koje nemaju drugu primenu osim kao hemijsko oružje.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  4. ^ FM 3–8 Chemical Reference handbook; US Army; 1967
  5. ^ Mustard Gas (Sulphur Mustard) (IARC Summary & Evaluation, Supplement7, 1987). Inchem.org (1998-02-09). Retrieved on 2011-05-29.
  6. ^ Fischer, Karin (June 2004). Schattkowsky, Martina. ed (на German). Steinkopf, Georg Wilhelm, in: Sächsische Biografie (Online ed.). Institut für Sächsische Geschichte und Volkskunde Приступљено 28. 12. 2010.. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]