Рен (биљка)
-
- За остале употребе, погледајте чланак Рен.
| Рен | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||
| Armoracia rusticana P.G. Gaertn., B. Mey. & Scherb 1800 |
||||||||||||
| Синоними: | ||||||||||||
|
Cochlearia armoracia L. |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Рен (Armoracia rusticana, или Cochlearia armoracia) је снажна вишегодишња зељаста биљка из фамилије крсташица (Brassicaceae). Расте по влажним местима, готово широм целог света, а вероватно је пореклом из Европе. Гаји се у многим земљама због корена који служи за зачин. Нарасте око 1 m. Има врло велике, по ободу назубљене листове и дугачке цвасти с белим ситним цветовима.
Корен је до 6 cm дебео и врло дугачак, око 1 m. Горе је задебљао и има више глава. Споља је жућкасто-сивкаст, а изнутра бео и, док је млад, није жилав. Укуса је љутог, топлог и пече. Без мириса је, али ако се струже, развија се посебан љут мирис који изазива јако сузење. Употребљава се само свеж корен. Може се дуго сачувати свеж у подруму закопан у влажан песак.
У састав дроге улазе синигрин, који се распада на алил-изо-сулфоцијанид, гликоза и калијум-хидрогенсулфат. Има и шећера, аспарагина, глутамина и др. Рен је омиљен народни лек и здрав зачин. Деловање му је слично слачици. Највише се употребљава као пресан зачин, мање за лек.
Остала народна имена: хрен, крен, ледиња андрква, морска ротква, равељ, равет, торман, хрељ, хрин.
Литература [уреди]
- Јован Туцаков: Лечење биљем.
- Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Рен (биљка) везан је за биљке. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
