Рен (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Рен.
Рен
Armoracia rusticana.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Brassicales
породица: Brassicaceae
род: Armoracia
Биномијална номенклатура
Armoracia rusticana
P.G. Gaertn., B. Mey. & Scherb 1800
Синоними:

Cochlearia armoracia L.
Armoracia lapathifolia Gilib. ex Usteri
Nasturtium armoracia (L.) Fr.
Radicula armoracia (L.) B. L. Rob.
Rorippa armoracia(L.) Hitchc.

Екологија таксона

Рен (Armoracia rusticana, или Cochlearia armoracia) је снажна вишегодишња зељаста биљка из фамилије крсташица (Brassicaceae). Расте по влажним местима, готово широм целог света, а вероватно је пореклом из Европе. Гаји се у многим земљама због корена који служи за зачин. Нарасте око 1 m. Има врло велике, по ободу назубљене листове и дугачке цвасти с белим ситним цветовима.

корен рена

Корен је до 6 cm дебео и врло дугачак, око 1 m. Горе је задебљао и има више глава. Споља је жућкасто-сивкаст, а изнутра бео и, док је млад, није жилав. Укуса је љутог, топлог и пече. Без мириса је, али ако се струже, развија се посебан љут мирис који изазива јако сузење. Употребљава се само свеж корен. Може се дуго сачувати свеж у подруму закопан у влажан песак.

У састав дроге улазе синигрин, који се распада на алил-изо-сулфоцијанид, гликоза и калијум-хидрогенсулфат. Има и шећера, аспарагина, глутамина и др. Рен је омиљен народни лек и здрав зачин. Деловање му је слично слачици. Највише се употребљава као пресан зачин, мање за лек.

Остала народна имена: хрен, крен, ледиња андрква, морска ротква, равељ, равет, торман, хрељ, хрин.


Литература[уреди]

  • Јован Туцаков: Лечење биљем.
  • Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.

Спољашње везе[уреди]