Нафтален
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
bicyclo[4.4.0]deca-1,3,5,7,9-pentene
| |
| Други називи
Тар камфор, бели тар, пахуљице за мољце, нафталин, антимит, бицикло[4.4.0]дека-1,3,5,7,9-пентен
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.001.863 |
| EC број | 202-049-5 |
| KEGG[1] | |
| RTECS | QJ0525000 |
| UNII | |
| |
| |
| Својства | |
| C10H8 | |
| Моларна маса | 128,17052 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели кристали/љуске, јаког мириса на угљени катран |
| Густина | 1,14 g/cm³ |
| Тачка топљења | 8.026 °C (14.479 °F; 8.299 K) |
| Тачка кључања | 218 °C (424 °F; 491 K) |
| Приближно 30 mg/L | |
| Опасности | |
| Главне опасности | Запалив je, сенситизер, могући карциноген. Прашина може да формира експлозивну смешу са ваздухом |
| R-ознаке | R22, R40, R50/53 |
| S-ознаке | (S2), S36/37, S46, S60, S61 |
| NFPA 704 | |
| Тачка паљења | 79 - 87 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Нафтален је полициклични арен молекулске формуле C10H8. Он је бела кристална материја са карактеристичним мирисом који се може детектовати при концентрацијама од 0.08 ppm по маси.[4] Његова ароматични угљоводонична структура се састоји од кондензованих прстена бензена. Нафтален се користи као средство против мољаца. Нафтален се добијаја из нафте.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Amoore J E and Hautala E (1983). „Odor as an aid to chemical safety: Odor thresholds compared with threshold limit values and volatiles for 214 industrial chemicals in air and water dilution”. J Appl Toxicology. 3 (6): 272—290. doi:10.1002/jat.2550030603.
- ^ Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3.
