Чога Занбил

Координате: 32° 0′ 30″ Н 48° 31′ 15″ Е / 32.00833° С; 48.52083° И / 32.00833; 48.52083
С Википедије, слободне енциклопедије

Чога Занбил
چغازنبيل (Персиан)
Дур Унтасх (Еламите)
Зигурат код Чога Занбила
Лоцатион ин Иран
Лоцатион ин Иран
Локација у Ирану
ЛокацијаХузестан, Иран
Координате32° 0′ 30″ Н 48° 31′ 15″ Е / 32.00833° С; 48.52083° И / 32.00833; 48.52083
ТипНасеобина
Хисторy
ГрадитељУнташ-Напириша
Основоно1250 пне.
Напуштено640 пне.
КултуреЕламите
Сите нотес
Екскавациони датуми1951–1961
АрхеолозиРоман Гиршман
СтањеУ руинама
Светска баштина Унеска
Чога Занбил
Назив на званичном списку светске баштине
КритеријумиКултурна: (iii), (iv)
Референца113
Историја уписа у светску баштину
Упис1979 (3. седница)

Чога Занбил (перс.: چغازنبيل, Чоḡā Занбīл или Цхогха Занбил - „Корпа-хумак”[1]; елам. Дур Унташ - „Унташов град”) је древни комплекс који су изградили Еламити око 1250. п. н. е., у данашњој иранској покрајини Хузестан. Налази се око 42 км југозападно од Дезфула, 30 км западно од Сузе и 80 км северно од Ахваза. У њему се налази један од ретких сачуваних зигурата изван Месопотамије, због чега је уписан на Унесков списак места светске баштине у Азији и Океанији 1979. године.

Историја и одлике[уреди | уреди извор]

Цистерна за воду Чога Занбила

Чога Занбил је изградио еламитски краљ Унташ Напириша (1275. - 1240. п. н. е.) око 1250. п. н. е. у част бога Иншушинака, заштитника града Сусе. Највероватније није никада био насељен, осим свештеника и њихових слуга. Неки научници верују, због многих верских грађевина у Чоги Занбилу, да је краљ Унташ желео да направи ново верско средиште које би заменило Сусу, а у којем би се поштовали богови и из низинских и планинских делова његовог краљевства.

Комплекс штите три концентрична прстена зидина који чине подручја која се данас називају „градским четвртима”. Унутрашње подручје (теменос) је свето и средишње место заузима велики зигурат изграђен преко старијег храма са складиштем, који је такође изграшен по налогу Унташ-Напириша. Зигурат је најбоље сачуван и највећи од свих месопотамских зигурата. Данас је висок само 25 м јер су његова два горња спрата уништена. Раније је имао висину од око 60 м. За разлику од месопотамских зигурата који су обично имали три отворена степеништа, овај је имао само једно надсвођено луковима тако да се храм на врху није могао видети с дна.

Средње подручје је испуњено са 11 храмова мањих божанстава, а верује се како је изворно било планирана изградња 22 храма, али након краљеве смрти његови наследници су напустили овај комплекс. Овални зид је окруживао ово подручје и између њега и трећег, спољашњег подручја, је големи празан простор.

Спољашње подручје је било место три краљевске палате, малог храма с великим двориштем на градским вратима, те гробља с пет подземних краљевских гробница. Окружено је трапезастим зидом и требало је да буде испуњено стамбеним зградама које никада нису довршене, а о чему сведоче хиљаде неискориштених опека. Како би се овај недовршени град напајао водом, унапред је изграђена цистерна од које је девет затворених канала водило до града, а која се напајала водом каналом дугим више од 50 км према планинама.

Комплекс је на крају уништио асирски краљ Асурбанипал 640. п. н. е.

Археолог Роман Гхирсхман је истраживао овај локалитет у шест наврата од 1951. до 1961. године.[2] Тада је пронађен велики број скулптура, главица, животиња и амулета, те остаци два панела од слоноваче.

Овај зигурат се сматра најбоље очуваним примером степенасто пирамидног монумента и као такав је под УНЕСЦО заштитом.[3] Године 1979, Чога Занбил је постао прва иранска локација која је уписана у Унесков списак светске баштине.

Археологија[уреди | уреди извор]

Секира са именом краља Унташ-Напириша

Чога Занбил је био ескавиран током шест сезона у периоду између 1951 и 1961. Тим радовима је руководио Роман Гиршман.[4][5][6][7][8]

Претње[уреди | уреди извор]

Истраживање нафте због повећане глобалне потражње угрожава темеље локације, пошто су предузета различита сеизмичка испитивања како би се истражиле резерве нафте. Ископавање нафте је предузето на удаљености од чак 300 м (984 фт) од зигурата.[9]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ D. Рохл, Легенд: Тхе Генесис оф Цивилисатион, Центурy, 1998, стр. 82.
  2. ^ Роман Гхирсхман, Тцхога Занбил (Дур-Унтасх). Вол. I: Ла Зиггурат Мéмоирес, Дéлéгатион Арцхéологиqуе ен Иран. . 39.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)., Геутхнер, 1966.
  3. ^ „Тцхогха Занбил”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре. Приступљено 15. 7. 2017. „Ит ис тхе ларгест зиггурат оутсиде оф Месопотамиа анд тхе бест пресервед оф тхис тyпе оф степпед пyрамидал монумент. 
  4. ^ Роман Гхирсхман, Травауx де ла миссион арцхéологиqуе ен Сусиане ен хивер 1952–1953, Сyриа, Т. 30, Фасц. 3/4, пп. 222–233, 1953
  5. ^ Роман Гхирсхман, Тцхога Занбил (Дур-Унтасх). Вол. I: Ла Зиггурат, Мéмоирес де ла Дéлéгатион Арцхéологиqуе ен Иран. . 39.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ), Геутхнер, 1966
  6. ^ Р. Гхирсхман, Тцхога Занбил (Дур-Унтасх) Волуме II: Теменос, Темплес, Палаис, Томбес, Мемоирес де ла Делегатион Арцхеологиqуе ен Иран. . 40.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) Геутхнер, 1968
  7. ^ M.Ј. Стеве, Тцхога Занбил (Дур-Унтасх) 3: Теxтес Éламитес ет Аццадиенс, Мéмоирес де ла Дéлéгатион Арцхéологиqуе ен Иран. . 41.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ), Геутхнер, 1967
  8. ^ Едитх Порада, Тцхога Занбил (Дур-Унтасх). Вол. IV (онлy): Ла Глyптиqуе, Мемоирес де ла Делегатион Арцхеологиqуе ен Иран. . 42.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ), Геутхнер, 1970
  9. ^ Соудабех Садигх (29. 11. 2006). „Сеисмограпхиц Тестс то бе перформед он Тцхогха Занбил”. Цултурал Херитаге Неwс Агенцy. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 29. 9. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • D. Т. Поттс, Тхе Арцхаеологy оф Елам: Форматион анд Трансформатион оф ан Анциент Ираниан Стате, Цамбридге Университy Пресс. 1999. ISBN 978-0-521-56496-0.
  • Roman Ghirshman, La ziggourat de Tchoga-Zanbil (Susiane), Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. . 98.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) lien Issue 2, pp. 233–238, 1954
  • Roman Ghirshman, Campagne de fouilles à Tchoga-Zanbil, près de Suse, Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. . 99 (1).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), pp. 112–113, 1955
  • Roman Ghirshman, Cinquième campagne de fouilles à Tchoga-Zanbil, près Suse, rapport préliminaire (1955–1956), Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. . 100 (3).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), pp. 335–345, 1956
  • Roman Ghirshman, Les fouilles de Tchoga-Zanbil, près de Suse (1956), Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. . 100 (2).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), pp. 137–138, 1956
  • Roman Ghirshman, VIe campagne de fouilles à Tchoga-Zanbil près de Suse (1956–1957), rapport préliminaire, Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. . 101 (3).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), pp. 231–241, 1957
  • Roman Ghirshman, FouiIles de Tchoga-Zanbil près de Suse, complexe de quatre temples, Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. . 103 (1).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), pp. 74–76, 1959
  • Roman Ghirshman, VIIe campagne de fouilles à Tchoga-Zanbil, près de Suse (1958–1959), rapport préliminaire, Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. . 103 (2).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), pp. 287–297, 1959
  • P. Amiet, Marlik et Tchoga Zanbil, Revue d'Assyriologie et d'Archéologie Orientale. . 84 (1).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), pp. 44–47, 1990
  • Crüsemann, Nicola; Ess, Margarete van; Hilgert, Markus; Salje, Beate; Potts, Timothy (2019). Uruk: First City of the Ancient World (на језику: енглески). Getty Publications. стр. 325. ISBN 978-1-60606-444-3. 
  • „Search Entry”. www.assyrianlanguages.org. Приступљено 2020-07-30. 
  • „The Ziggurat of Ur”. British Museum. Приступљено 24. 11. 2017. 

„Tchogha Zanbil”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 15. 7. 2017. „It is the largest ziggurat outside of Mesopotamia and the best preserved of this type of stepped pyramidal monument. 

  • Matthews, R; Nashli, H. F., ур. (2013). The Neolithisation of Iran: the formation of new societies. Oxford: British Association for Near Eastern Archaeology and Oxbow Books. стр. 272. 
  • Fazeli, H.; Beshkani A.; Markosian A.; Ilkani H.; Young R. L. (2010). „The Neolithic to Chalcolithic Transition in the Qazvin Plain, Iran: Chronology and Subsistence Strategies”. Archäologische Mitteilungen aus Iran and Turan (41): 1—17. 
  • George, Andrew R. (2007). „The Tower of Babel: Archaeology, history, and cuneiform texts” (PDF). Archiv für Orientforschung. 2005/2006 (51): 75—95. 
  • Harris, Stephen L. (2002). Understanding the Bible. McGraw-Hill. стр. 50—51. ISBN 9780767429160. 
  • „MS 2063 - The Schoyen Collection”. www.schoyencollection.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-30. 
  • Held, Colbert C. (University of Nebraska) (2018). Middle East Patterns, Student Economy Edition: Places, People, and Politics (на језику: енглески). Routledge. стр. 63. ISBN 978-0-429-96199-1. Архивирано из оригинала 15. 4. 2021. г. Приступљено 17. 3. 2021. 
  • Booth, Charlotte (29. 4. 2020). How to Survive in Ancient Egypt (на језику: енглески). Pen and Sword History. стр. 13. ISBN 978-1-5267-5352-6. 
  • Oppenheimer, A. Leo (1977). Ancient Mesopotamia. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0-226-63187-7. 
  • Tillison, Malachi (1993). Sumer and the Sumerians. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-38850-3. 
  • Crawford, Harriet (1993). Sumer and the Sumerians. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-38850-3. 
  • Black, J.A.; Green, A. „Ziggurat”. Ур.: Bienkowski, P.; Millard, A. Dictionary of the Ancient Near East. London: British Museum. стр. 327—328. 
  • Beck, Roger B.; Black, Linda; Krieger, Larry S.; Naylor, Phillip C.; Dahia Ibo Shabaka (1999). World History: Patterns of Interaction. Evanston, IL: McDougal Littell. ISBN 0-395-87274-X. 
  • Busink, T. (1970). „L´origine et évolution de la ziggurat babylonienne”. Jaarbericht van het Vooraziatisch-Egyptisch Genootschap Ex Oriente Lux. 21: 91—141. 
  • Chadwick, R. (новембар 1992). „Calendars, Ziggurats, and the Stars”. The Canadian Society for Mesopotamian Studies Bulletin. Toronto. 24: 7—24. 
  • Killick, R.G. „Ziggurat”. Ур.: Turner, J. The Dictionary of Art. 33. New York & London: Macmillan. стр. 675—676. 
  • Leick, Gwendolyn (2002). Mesopotamia: The Invention of the City. Penguin Books. ISBN 0-14-026574-0. 
  • Lenzen, H.J. (1942). Die Entwicklung der Zikurrat von ihren Anfängen bis zur Zeit der III. Dynastie von Ur. Leipzig. 
  • Roaf, M. (1990). Cultural Atlas of Mesopotamia and the Ancient Near East. New York. стр. 104–107. 
  • Stone, E.C. (1997). „Ziggurat”. Ур.: Meyers, E.M. The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East. 5. New York & Oxford: Oxford. стр. 390—391. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]