Čoga Zanbil

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Čoga Zanbil
چغازنبيل (Persian)
Dur Untash (Elamite)
Choghazanbil2.jpg
Zigurat kod Čoga Zanbila
Location in Iran
Location in Iran
Lokacija u Iranu
LokacijaHuzestan, Iran
Koordinate32°0′30″N 48°31′15″E / 32.00833° СГШ; 48.52083° ИГД / 32.00833; 48.52083Координате: 32°0′30″N 48°31′15″E / 32.00833° СГШ; 48.52083° ИГД / 32.00833; 48.52083
TipNaseobina
History
GraditeljUntaš-Napiriša
Osnovono1250 pne.
Napušteno640 pne.
KultureElamite
Site notes
Ekskavacioni datumi1951–1961
ArheoloziRoman Giršman
StanjeU ruinama
Svetska baština Uneska
Čoga Zanbil
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
KriterijumiКултурна: (iii), (iv)
Referenca113
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis1979 (3. sednica)

Čoga Zanbil (pers.: چغازنبيل, Čoḡā Zanbīl ili Chogha Zanbil - „Korpa-humak”[1]; elam. Dur Untaš - „Untašov grad”) je drevni kompleks koji su izgradili Elamiti oko 1250. pne, u današnjoj iranskoj pokrajini Huzestan. Nalazi se oko 42 km jugozapadno od Dezfula, 30 km zapadno od Suze i 80 km severno od Ahvaza. U njemu se nalazi jedan od retkih sačuvanih zigurata izvan Mesopotamije, zbog čega je upisan na Uneskov spisak mesta svetske baštine u Aziji i Okeaniji 1979. godine.

Istorija i odlike[уреди]

Cisterna za vodu Čoga Zanbila

Čoga Zanbil je izgradio elamitski kralj Untaš Napiriša (1275. - 1240. pne.) oko 1250. pne. u čast boga Inšušinaka, zaštitnika grada Suse. Najverovatnije nije nikada bio naseljen, osim sveštenika i njihovih sluga. Neki naučnici veruju, zbog mnogih verskih građevina u Čogi Zanbilu, da je kralj Untaš želeo da napravi novo versko središte koje bi zamenilo Susu, a u kojem bi se poštovali bogovi i iz nizinskih i planinskih delova njegovog kraljevstva.

Kompleks štite tri koncentrična prstena zidina koji čine područja koja se danas nazivaju „gradskim četvrtima”. Unutrašnje područje (temenos) je sveto i središnje mesto zauzima veliki zigurat izgrađen preko starijeg hrama sa skladištem, koji je takođe izgrašen po nalogu Untaš-Napiriša. Zigurat je najbolje sačuvan i najveći od svih mesopotamskih zigurata. Danas je visok samo 25 m jer su njegova dva gornja sprata uništena. Ranije je imao visinu od oko 60 m. Za razliku od mesopotamskih zigurata koji su obično imali tri otvorena stepeništa, ovaj je imao samo jedno nadsvođeno lukovima tako da se hram na vrhu nije mogao videti s dna.

Srednje područje je ispunjeno sa 11 hramova manjih božanstava, a veruje se kako je izvorno bilo planirana izgradnja 22 hrama, ali nakon kraljeve smrti njegovi naslednici su napustili ovaj kompleks. Ovalni zid je okruživao ovo područje i između njega i trećeg, spoljašnjeg područja, je golemi prazan prostor.

Spoljašnje područje je bilo mesto tri kraljevske palate, malog hrama s velikim dvorištem na gradskim vratima, te groblja s pet podzemnih kraljevskih grobnica. Okruženo je trapezastim zidom i trebalo je da bude ispunjeno stambenim zgradama koje nikada nisu dovršene, a o čemu svedoče hiljade neiskorištenih opeka. Kako bi se ovaj nedovršeni grad napajao vodom, unapred je izgrađena cisterna od koje je devet zatvorenih kanala vodilo do grada, a koja se napajala vodom kanalom dugim više od 50 km prema planinama.

Kompleks je na kraju uništio asirski kralj Asurbanipal 640. pne.

Arheolog Roman Ghirshman je istraživao ovaj lokalitet u šest navrata od 1951. do 1961. godine.[2] Tada je pronađen veliki broj skulptura, glavica, životinja i amuleta, te ostaci dva panela od slonovače.

Ovaj zigurat se smatra najbolje očuvanim primerom stepenasto piramidnog monumenta i kao takav je pod UNESCO zaštitom.[3] Godine 1979, Čoga Zanbil je postao prva iranska lokacija koja je upisana u Uneskov spisak svetske baštine.

Arheologija[уреди]

Sekira sa imenom kralja Untaš-Napiriša

Čoga Zanbil je bio eskaviran tokom šest sezona u periodu između 1951 i 1961. Tim radovima je rukovodio Roman Giršman.[4][5][6][7][8]

Reference[уреди]

  1. ^ D. Rohl, Legend: The Genesis of Civilisation, Century, 1998, str. 82.
  2. ^ Roman Ghirshman, Tchoga Zanbil (Dur-Untash). Vol. I: La Ziggurat Mémoires, Délégation Archéologique en Iran, vol. 39., Geuthner, 1966.
  3. ^ „Tchogha Zanbil”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 15. 7. 2017. »It is the largest ziggurat outside of Mesopotamia and the best preserved of this type of stepped pyramidal monument.« 
  4. ^ Roman Ghirshman, Travaux de la mission archéologique en Susiane en hiver 1952–1953, Syria, T. 30, Fasc. 3/4, pp. 222–233, 1953
  5. ^ Roman Ghirshman, Tchoga Zanbil (Dur-Untash). Vol. I: La Ziggurat, Mémoires de la Délégation Archéologique en Iran, vol. 39, Geuthner, 1966
  6. ^ R. Ghirshman, Tchoga Zanbil (Dur-Untash) Volume II: Temenos, Temples, Palais, Tombes, Memoires de la Delegation Archeologique en Iran, vol. 40 Geuthner, 1968
  7. ^ M.J. Steve, Tchoga Zanbil (Dur-Untash) 3: Textes Élamites et Accadiens, Mémoires de la Délégation Archéologique en Iran, vol. 41, Geuthner, 1967
  8. ^ Edith Porada, Tchoga Zanbil (Dur-Untash). Vol. IV (only): La Glyptique, Memoires de la Delegation Archeologique en Iran, vol. 42, Geuthner, 1970

Literatura[уреди]

  • D. T. Potts, The Archaeology of Elam: Formation and Transformation of an Ancient Iranian State, Cambridge University Press. 1999. ISBN 978-0-521-56496-0.
  • Roman Ghirshman, La ziggourat de Tchoga-Zanbil (Susiane), Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, vol. 98 lien Issue 2, pp. 233–238, 1954
  • Roman Ghirshman, Campagne de fouilles à Tchoga-Zanbil, près de Suse, Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, vol. 99, iss. 1, pp. 112–113, 1955
  • Roman Ghirshman, Cinquième campagne de fouilles à Tchoga-Zanbil, près Suse, rapport préliminaire (1955–1956), Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, vol. 100, iss. 3, pp. 335–345, 1956
  • Roman Ghirshman, Les fouilles de Tchoga-Zanbil, près de Suse (1956), Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, vol. 100, iss. 2, pp. 137–138, 1956
  • Roman Ghirshman, VIe campagne de fouilles à Tchoga-Zanbil près de Suse (1956–1957), rapport préliminaire, Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, vol. 101, iss. 3, pp. 231–241, 1957
  • Roman Ghirshman, FouiIles de Tchoga-Zanbil près de Suse, complexe de quatre temples, Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, vol. 103, iss. 1, pp. 74–76, 1959
  • Roman Ghirshman, VIIe campagne de fouilles à Tchoga-Zanbil, près de Suse (1958–1959), rapport préliminaire, Comptes-rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, vol. 103, iss. 2, pp. 287–297, 1959
  • P. Amiet, Marlik et Tchoga Zanbil, Revue d'Assyriologie et d'Archéologie Orientale, vol. 84, no. 1, pp. 44–47, 1990

Spoljašnje veze[уреди]