Шактизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Шактизам је хиндуистичка традиција с фокусом на богињи.[1][2]

Шактизам (Санскрит: Śāктаḥ, дословно „доктрина енергије, моћи, вечне Богиње”) једна је од главних традиција хиндуизма, при чему се метафизичка стварност метафорички сматра женском, а Ади Парашакти врховним. То укључује разне Богиње, све сматране аспектима исте врховне Богиње.[1][3] Шактизам има различите подтрадиције, у распону од оних усредсређених на милостивог Парватија до жестоке Кали, а неке шактијске подтрадиције повезују своју Богињу са Шивом или Брахмом или Вишнуом.[4][5]

Хиндуистички текстови Шрути и Смрити важан су историјски оквир традиције шактизма. Поред тога, шактизам поштује текстове Деви Махатмија, Деви-Багавата Пурана, Махабагвата Пурана и Шакта Упанишаде као што је Деви Упанишад.[6] Посебно се сматра да је Деви Махатмија у шактизму подједнако важан као и Багавад Гита.[7]

Шактизам је познат по различитим подтрадицијама Тантре,[8] као и по галаксији Богиња са одговарајућим системима. Састоји се од Видијапита и Куламарга. Пантеон Богиње у шактизму нарастао је након пада будизма у Индији, где су хиндуистичке и будистичке богиње комбиноване да би постале Махавидија, списак од десет Богиња.[9] Најчешћи аспекти Девија који су пронађени у шактизму укључују Дургу, Кали, Амба, Сарасвати, Лакшми, Парвати и Трипурасундари.[3] Традиција оријентисана према богињи посебно је популарна у Западном Бенгалу, Одиши, Асаму, Трипури, Кумаону, Митили (Северни Бихар) и Непалу и суседним регионима које је прослављају кроз фестивале као што је Дурга Пуја.[4] Идеје шактизма утицале су на вишнуизам и традицију шивизма, при чему се Богињом сматра Шакти од Вишну и Шиве респективно, а одаје јој се почаст превасходно у многим хиндуистичким храмовима и фестивалима.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Клаус К. Клостермаиер (2010). Сурвеy оф Хиндуисм, А: Тхирд Едитион. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 30, 114—116, 233—245. ИСБН 978-0-7914-8011-3. 
  2. ^ а б Флоод, Гавин D. (1996), Ан Интродуцтион то Хиндуисм, Цамбридге Университy Пресс, стр. 174—176, ИСБН 978-0-521-43878-0 
  3. ^ а б Ј. Гордон Мелтон; Бауманн, Мартин (2010). Религионс оф тхе Wорлд: А Цомпрехенсиве Енцyцлопедиа оф Белиефс анд Працтицес, 2нд Едитион. АБЦ-ЦЛИО. стр. 2600—2602. ИСБН 978-1-59884-204-3. 
  4. ^ а б Схактисм, Енцyцлопæдиа Британница (2015)
  5. ^ Yудит Корнберг Греенберг (2008). Енцyцлопедиа оф Лове ин Wорлд Религионс. АБЦ-ЦЛИО. стр. 254—256. ИСБН 978-1-85109-980-1. 
  6. ^ Јонес, Цонстанце; Рyан, Јамес (2014). Енцyцлопедиа оф Хиндуисм. Инфобасе Публисхинг. стр. 399. ИСБН 978-0816054589. 
  7. ^ Роцхер, Лудо (1986). Тхе Пуранас. Отто Харрассоwитз Верлаг. стр. 193. ИСБН 978-3447025225. 
  8. ^ Катхерине Анне Харпер; Броwн, Роберт L. (2012). Тхе Роотс оф Тантра. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 48, 117, 40—53. ИСБН 978-0-7914-8890-4. 
  9. ^ Сандерсон, Алеxис. "Тхе Śаива Литературе." Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine Јоурнал оф Индологицал Студиес (Кyото), Нос. 24 & 25 (2012–2013), 2014, пп. 80.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]