Кали (богиња)

С Википедије, слободне енциклопедије
Кали
Богиња Кали — слика Раџе Равија Варма
Лични подаци
ПребивалиштеШмашана, Манидвипа

Кали (Санскрт: काली), позната и као Калика или Шијама хиндуистичка је богиња моћи, стварања, уништења и времена. Једна је од најважнијих божанстава у хиндуизму и представља ратничко утеловање Шивине жене Парвати. Такође, Кали је једна од десет Махавидија на листи која комбинује хиндуистичка, шактистичка и будистичка божанства.[1]

Иако се најчешће представља као симбол таме и насиља, заправо се ради о божанству које има своју застрашујућу, али и ону добру, позитивну страну. Прича о њој је веома дуга и комплексна. У шактизму, хиндуизму и тантри, Кали представља коначну стварност Брамана.[2]

Кали је изузетно цењена у Индији,[3] али и међу бројним религијским покретима и тантристичким сектама, које је називају и именима: Богиња мајка, Мајка Универзума, Ади Шакти или Ади Парашакти.[4][5][6]

Најчешће се представља како игра на свом супругу Шиви који непомично лежи испод ње.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Кали је женски род именице kāla која значи време. Друга имена која се користе за њу, Kālarātri и Kālikā, значе тамноплава ноћ (њена кожа на цртежима је тамноплаве боје).[7]

Опис[уреди | уреди извор]

Кали се јавља у неколико облика: Сати (жена пуна врлина), Јаганмата (мајка света), Дурга (недоступна), Махакали („Велика Кали”) итд.

Она има четири руке и у свакој од њих има по један атрибут који има своје симболичко значење. У једној руци држи симитар (мач), у другој трозубац, у трећој посуду у коју капље крв из одрубљене главе коју држи у четвртој руци. У Махакали форми, она има десет глава, десет руку и десет ногу. На свакој глави налази се симбол моћи, представљен одређеним оружјем или ритуалним предметом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sanderson, Alexis. "The Śaiva Literature." Архивирано 4 март 2016 на сајту Wayback Machine Journal of Indological Studies (Kyoto), Nos. 24 & 25 (2012–2013), 2014, pp. 80.
  2. ^ McDaniel 2004, стр. 104
  3. ^ McDermott 2003, стр. 4
  4. ^ Hawley 1982, стр. 152
  5. ^ Harding (1993), p. xxv.
  6. ^ McDaniel 2004, стр. 5
  7. ^ Coburn 1984, стр. 111–112

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]