Пређи на садржај

Ђублета

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђублета
Ђублета
Нематеријално културно наслеђе
РегионАлбанија
Датум уписа2022.
Светска баштина Унеска
Листа уписаУНЕСКО
Унеско ознака01880

Ђублета је сукња народне ношње у облику звона, коју носе Албанке. Обично се качи на рамена помоћу два каиша. Део албанске традиционалне одеће, има 13 до 17 трака и 5 комада филца. Недра и део ђублете који покрива кецеља израђени су од хеклане црне вуне.[1] Звонасти облик је наглашен у задњем делу.[2][3]

Ђублета је јединствена врста хаљине због свог посебног облика, структуре и система украшавања.[4] Носе га Албанке у северној Албанији, на Косову, у Северној Македонији и Црној Гори. Постоје две врсте ђублете: једна је уска, а друга велика. Што се тиче боја, данас се користе само две боје: бела за неудате жене и црна за удате, међутим у прошлости су се користиле многе боје, о чему сведочи један аутор из 17. века, који је тврдио да паун није имао толико боја као ђублета коју су носиле жене Климента.[5] Сматра се да је смањење боја у последња два века последица ограничења његове употребе само у удаљеним планинским пределима.[5]

Ђублета се некада користила у свакодневном животу од пубертета, што је указивало на друштвени и економски статус носиоца. Међутим, употреба и производња се последњих деценија смањују због друштвено-политичких и економских разлога. Политика коју је поставио социјалистички систем 1960-их променила је традиционалне културне обрасце, уносећи промене у свакодневни живот планинских заједница и употребу и производњу ђублете. Како су жене радиле у пољопривредним задругама, ђублета више није била практична за свакодневни живот. Штавише, државна колективизација је довела до недостатка сировина за његову производњу. Данас мало жена поседује знање о целом процесу, а традиционални пренос са колена на колено у породици је реткост. Ипак, одећа је задржала свој друштвени и духовни значај и још увек се сматра саставним делом планинског идентитета.[6]

Ђублета је 2022. године уврштена на Листу нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита од стране УНЕСКО-а.[7][8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Ђублета има древно порекло.[9] Представља сличности са ношењем неких неолитских фигура пронађених у Босни, али и у другим областима Медитерана, које припадају другом миленијуму пре нове ере, те се сходно томе везују за стару медитеранску цивилизацију.[10][11] Обично је украшена албанским симболичким елементима древног паганског порекла, као што су симболи сунца, месеца, звезда, орлова и змија. Углавном геометријски орнаменти показују архаични карактер ове ношње.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gjergji, Andromaqi (2004). Albanian Costumes Through the Centuries: Origin, Types, Evolution. Academy of Sciences of Albania. стр. 153. ISBN 978-99943-614-4-1. 
  2. ^ Selami Pulaha; Seit Mansaku; Andromaqi Gjergji (1982). Shqiptarët dhe trojet e tyre. 8 Nëntori. стр. 136—138. 
  3. ^ Selami Pulaha; Seit Mansaku; Andromaqi Gjergji (1982). Shqiptarët dhe trojet e tyre. 8 Nëntori. стр. 136—138. 
  4. ^ Etudes et documents balkaniques et méditerranéens. Paul Henri Stahl. 2001. стр. 34—37. 
  5. ^ а б Selami Pulaha; Seit Mansaku; Andromaqi Gjergji (1982). Shqiptarët dhe trojet e tyre. 8 Nëntori. стр. 136—138. 
  6. ^ „Xhubleta, skills, craftsmanship and forms of usage”. ich.unesco.org. Приступљено 20. 10. 2023. 
  7. ^ „UNESCO - Xhubleta, skills, craftsmanship and forms of usage”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-13. 
  8. ^ „Xhubleta shqiptare, tashmë pasuri e gjithë njerëzimit, UNESCO e merr në mbrojtje bashkë me dijebërjen e saj! Margariti: Vendim unanim, copëz Shqipërie për botën - Shqiptarja.com”. shqiptarja.com (на језику: албански). Приступљено 2022-12-13. 
  9. ^ Gjergji 2004, стр. 185.
  10. ^ „Database of Cultural Heritage of Kosovo”. Архивирано из оригинала 2019-09-21. г. Приступљено 2015-12-24. 
  11. ^ а б Condra, Jill (2013-04-09). Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing around the World [2 volumes]. ISBN 9780313376375.