Ђублета
| Ђублета | |
|---|---|
 Ђублета | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Албанија |
| Датум уписа | 2022. |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | 01880 |
Ђублета је сукња народне ношње у облику звона, коју носе Албанке. Обично се качи на рамена помоћу два каиша. Део албанске традиционалне одеће, има 13 до 17 трака и 5 комада филца. Недра и део ђублете који покрива кецеља израђени су од хеклане црне вуне.[1] Звонасти облик је наглашен у задњем делу.[2][3]
Ђублета је јединствена врста хаљине због свог посебног облика, структуре и система украшавања.[4] Носе га Албанке у северној Албанији, на Косову, у Северној Македонији и Црној Гори. Постоје две врсте ђублете: једна је уска, а друга велика. Што се тиче боја, данас се користе само две боје: бела за неудате жене и црна за удате, међутим у прошлости су се користиле многе боје, о чему сведочи један аутор из 17. века, који је тврдио да паун није имао толико боја као ђублета коју су носиле жене Климента.[5] Сматра се да је смањење боја у последња два века последица ограничења његове употребе само у удаљеним планинским пределима.[5]
Ђублета се некада користила у свакодневном животу од пубертета, што је указивало на друштвени и економски статус носиоца. Међутим, употреба и производња се последњих деценија смањују због друштвено-политичких и економских разлога. Политика коју је поставио социјалистички систем 1960-их променила је традиционалне културне обрасце, уносећи промене у свакодневни живот планинских заједница и употребу и производњу ђублете. Како су жене радиле у пољопривредним задругама, ђублета више није била практична за свакодневни живот. Штавише, државна колективизација је довела до недостатка сировина за његову производњу. Данас мало жена поседује знање о целом процесу, а традиционални пренос са колена на колено у породици је реткост. Ипак, одећа је задржала свој друштвени и духовни значај и још увек се сматра саставним делом планинског идентитета.[6]
Ђублета је 2022. године уврштена на Листу нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита од стране УНЕСКО-а.[7][8]
Историја
[уреди | уреди извор]Ђублета има древно порекло.[9] Представља сличности са ношењем неких неолитских фигура пронађених у Босни, али и у другим областима Медитерана, које припадају другом миленијуму пре нове ере, те се сходно томе везују за стару медитеранску цивилизацију.[10][11] Обично је украшена албанским симболичким елементима древног паганског порекла, као што су симболи сунца, месеца, звезда, орлова и змија. Углавном геометријски орнаменти показују архаични карактер ове ношње.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gjergji, Andromaqi (2004). Albanian Costumes Through the Centuries: Origin, Types, Evolution. Academy of Sciences of Albania. стр. 153. ISBN 978-99943-614-4-1.
- ^ Selami Pulaha; Seit Mansaku; Andromaqi Gjergji (1982). Shqiptarët dhe trojet e tyre. 8 Nëntori. стр. 136—138.
- ^ Selami Pulaha; Seit Mansaku; Andromaqi Gjergji (1982). Shqiptarët dhe trojet e tyre. 8 Nëntori. стр. 136—138.
- ^ Etudes et documents balkaniques et méditerranéens. Paul Henri Stahl. 2001. стр. 34—37.
- ^ а б Selami Pulaha; Seit Mansaku; Andromaqi Gjergji (1982). Shqiptarët dhe trojet e tyre. 8 Nëntori. стр. 136—138.
- ^ „Xhubleta, skills, craftsmanship and forms of usage”. ich.unesco.org. Приступљено 20. 10. 2023.
- ^ „UNESCO - Xhubleta, skills, craftsmanship and forms of usage”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-13.
- ^ „Xhubleta shqiptare, tashmë pasuri e gjithë njerëzimit, UNESCO e merr në mbrojtje bashkë me dijebërjen e saj! Margariti: Vendim unanim, copëz Shqipërie për botën - Shqiptarja.com”. shqiptarja.com (на језику: албански). Приступљено 2022-12-13.
- ^ Gjergji 2004, стр. 185.
- ^ „Database of Cultural Heritage of Kosovo”. Архивирано из оригинала 2019-09-21. г. Приступљено 2015-12-24.
- ^ а б Condra, Jill (2013-04-09). Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing around the World [2 volumes]. ISBN 9780313376375.