Јанко Брашић
Јанко Брашић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јанко Брашић |
Датум рођења | 9. јануар 1906. |
Место рођења | Опарић, Краљевина Србија |
Датум смрти | 15. јун 1994.88 год.) ( |
Место смрти | Опарић, Савезна Република Југославија |
Уметнички рад | |
Поље | сликарство |
Правац | Наивна уметност |
Јанко Брашић (Опарић, 9. јануар 1906 – 15. јун 1994) био је српски сликар. Родоначелник је наивне уметности Србије.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1906. у селу Опарић код Јагодине. Сликарством се бавио од 1927. Умро је 1994. у Опарићу.[2]
Његова најраније датирана дела потичу из 1933. године.[3] Уз сцене из историјског мита, анегдота-портрети су доминантни у целокупном Брашићевом опусу. Као хроничар свог времена, успео је да за тренутак заустави пролазност старог и патријархалног, ухвативши на својим сликама флуид прошлог времена. Рустични, поетски реализам је његов начин изражавања исконске везе са својим окружењем.[4]
Први пут излаже у оквиру групне изложбе коју је организовао УЛУС (Удружење ликовних уметника Југославије) у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Била је то у ствари изложба портрета на којој се Јанко представио портретом краља Петра и аутопортретом. Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Најзначајнија колекција његових дела налази се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини (Србија).
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Седељка, 1959. МНМУ, Јагодина
-
Портрет ћерке, 1939. МНМУ, Јагодина
-
Косовски бој, 1970-71. МНМУ, Јагодина
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Brašić Janko”. www.mnmu.rs. Архивирано из оригинала 31. 07. 2020. г. Приступљено 2021-01-28.
- ^ Н. Крстић, Завичајни хроничари, у: Наивна уметност у Србији, САНУ, Београд - МНМУ, Јагодина, 2003; 126
- ^ „Janko Brašić | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2021-01-28.
- ^ „Janko Brasic”. Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.
Литература
[уреди | уреди извор]- М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
- Н. Крстић, Наивна уметност у Србији, САНУ, Београд - МНМУ, Јагодина, 2003
- Коста Димитријевић: Јанко Брашић сликар историје и живота Србије, у годишњаку „Даница 2014“. стр. 268-275, издаје Вукова задужбина, Београд 2013.