Опарић

Опарић
Опарић;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Рековац
Становништво
— 2011.	843
Географске карактеристике
Координате	43° 45′ 02″ СГШ; 21° 07′ 10″ ИГД / 43.7505° СГШ; 21.1195° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	362 м
	Опарић Опарић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	35267
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Опарић је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 843 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Опарић се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Опарић улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налазе Манастир Прерадовац, Црква Светог цара Константина и царице Јелене и Црква Мастирина.

Овде се налазе Запис крушка код цркве, Запис орах код трафоа, Запис Вукићевића храст и Запис Томина крушка.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Опарић живи 804 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,4 година (44,3 код мушкараца и 48,4 код жена). У насељу има 285 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.760
1953.	1.797
1961.	1.646
1971.	1.486
1981.	1.442
1991.	1.264	1.123
2002.	963	1.097

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	953	98,96%
Црногорци	2	0,20%
Роми	1	0,10%
Југословени	1	0,10%
непознато	6	0,62%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Опарић у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	60	62	64	65	66	65	66	67	69	71	72	70
Пореске главе*	-	84	76	79	79	82	87	86	79	80	86	84
Арачке главе**	176	193	195	193	192	192	207	220	218	230	232	240
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	0
80+	18	34
75—79	36	56
70—74	40	43
65—69	20	44
60—64	29	26
55—59	22	20
50—54	37	31
45—49	36	40
40—44	26	22
35—39	19	19
30—34	28	24
25—29	38	29
20—24	24	26
15—19	21	19
10—14	22	20
5—9	19	28
0—4	26	20
Просек :	44,3	48,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	341	349	362	379	355	329	285

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	65	68	34	30	30	24	26	8	0	0	3,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	395	86	263	37	7	2
Женски	433	47	266	109	9	2
УКУПНО	828	133	529	146	16	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	327	286	0	0	20
Женски	316	295	0	0	8
УКУПНО	643	581	0	0	28
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	7	1	1
Женски	0	0	3	0	1
УКУПНО	0	2	10	1	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	2	1	0
Женски	0	1	1	4	3
УКУПНО	0	5	3	5	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	1

Познате Личности[уреди | уреди извор]

Никола Новаковић, убица Вожда Карађорђа Петровићa
Чедомир Поповић, учесник Мајског преврата, један од оснивача организације Уједињење или смрт
Велимир Вукићевић, председник владе Краљевине СХС
Илија Брашић, армијски генерал, командант Армије нишке области
Славица Јеремић, рукометашица, наступала је за репрезентацију Југославије на Олимпијским играма 1980
Милосав Јовановић, сликар
Милош Лазић, сликар
Јанко Брашић, сликар наивац
Десимир Јевтић, политичар и председник Извршног већа Србије
Живадин Јовановић, министар иностраних послова СРЈ

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 09. 2013. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]