Аеродром Братислава
Аеродром Милан Растислав Штефаник Братислава | |||
---|---|---|---|
Општи подаци | |||
Изворни назив | Letisko Milana Rastislava Štefánika Bratislava | ||
IATA | BTS | ||
ICAO | LZIB | ||
Тип | међународни | ||
Оператор | Airport Bratislava, a.s. (BTS) | ||
Отворен | 1951. | ||
Држава | Словачка | ||
Локација | Братислава | ||
Најближи град | Братислава | ||
Градови који се служе аеродромом |
Братислава, Беч | ||
Надморска висина | 133 m | ||
Координате | 48° 10′ N 17° 13′ E / 48.167° С; 17.217° И | ||
Полетно-слетне стазе | |||
Смер | Дужина | Површина | |
m | ft | ||
04/22 | 2.900 | 9.515 | бетон |
13/31 | 3.190 | 10.466 | бетон[1] |
Аеродром Милан Растислав Штефаник (IATA: BTS, ICAO: LZIB; слч. Letisko Milana Rastislava Štefánika), познат и као аеродром Братислава (словен. Letisko Bratislava), је међународни аеродром који опслужује словачку престоницу, Братиславу. Аеродром се налази 9 километара североисточно од центра града. Ипак, због близине Беча и Братиславе аеродром служи и као резервни за Беч, удаљен приближно 50 километара западно.
Аеродром је примила свој име у част Милана Растислава Штефаника 1993. године, који је погинуо у паду авиона изнад Братиславе 1919. године.
Аеродром у Братислави је најважнија ваздушна лука у Словачкој. 2018. године кроз аеродром је прошло 2,3 милиона путника[2].
Аеродром је авио-чвориште за „Рајанер” и „Смартвингс Словакија”.
Историја
[уреди | уреди извор]Први редовни лет са аеродрома летела 1923. између Прага и Братиславе тада националним авио-превозником ЧСА, али са старог градског аеродрома Вајнори, данас затвореног. Градња данашњег аеродрома је започета 1948. године, да би аеродром коначно био пуштен у саобраћај 1951. године.
Данас аеродром служи за редовне и чартер летове, као и домаћи и међународни авио-саобраћај.
Аеродромски капацитет је око 2 милиона путника. На аеродрому постоје два терминала: „Одласци” терминал А, грађен 1971, и „Доласци” терминал Б, грађен 1994. Број путника се смањио е смањио почетком 1990-их године услед близине бечког аеродрома Швехат. Међутим, ово се убрзо променило. 2007. године кроз братиславски аеродром је прошло више од 2 милиона путника.
Статистике
[уреди | уреди извор]Година | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Путнике | 285.983 | 324.219 | 276.092 | 283.714 | 293.326 | 368.203 | 480.011 | 893.614 | 1.326,493 | 1.937,642 | 2.024,142 |
Карго (t) | 1.641 | 1.443 | 1.605 | 2.878 | 3.171 | 4.831 | 10.736 | 6.972 | 3.633 | 5.055 |
Авио-компаније и дестинације
[уреди | уреди извор]Следеће авио-компаније користе аеродром Милан Растислав Штефаник (април 2008):
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Редовне авио-компаније
[уреди | уреди извор]- Аерофлот (Москва-Шереметјево) [почиње од 27. маја 2008.]
- Ер Словакија (Кувајт [сезонски], Тел Авив)
- Луфтханза
- Луфтханза Риџенал летове обавља Луфтханза СитиЛајн (Минхен)
- Рајанер (Бирмингем [почиње од 18. јуна 2008.], Бремен [прекид од 31. маја 2008.], Бристол, Гирона, Даблин, Единбург [почиње од 8. септембра 2008.], Ист Мидландс, Лондон-Станстед, Бергамо-Орио ал Серио, Стокхолм-Скавста, Франкфурт-Хан)
- Скај Јуроп (Атина [сезонски], Барселона [сезонски], Бирмингем, Бургас [сезонски], Варна [сезонски], Даблин, Дубровник [сезонски], Истанбул-Сабих Гокчен [почиње од 28. априла 2008.], Катанија [сезонски], Корк, Кошице, Лондон-Лутон, Малага [сезонски], Манчестер, Париз-Орли, Сплит [сезонски], Рим-Леонардо да Винчи, Солун [сезонски])
- ЧСА (Праг)
Чартер авио-компаније
[уреди | уреди извор]- Булгарија ер
- Булгарија ер чартер
- Ер Каиро
- Ер Словакија
- Картхаго ерлајнс
- Корал блу
- Нувелер
- Сигал ер
- Скај Јуроп
- Тунисер