Рајанер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рајанер
Ryanair Logo.png
ИАТА ИКАО Ознака
FR RYR Ryanair
Основана 1985.
Флота 319
Дестинације 185
Седиште Даблин,  Република Ирска
Веб-сајт www.ryanair.com

Рајанер (Ryanair) је ирска нискотарифна авио-компанија са седиштем у Даблину. Урачунава се како у највеће европске нискотарифне авио-превознике тако у најуспешније авио-компаније са својих 362 линија у 22 државе. Велики развој компаније је уследио после дерегулације авиосаобраћаја у Европи 1997. Компанија спада у једну од најконтроверзних авио-превозника. Док је на једну страну хваљена за своје конзеквентно пословање које доноси путнику ниске цене, на другој страни је критикована од стране синдиката због понашања према запосленима, скривеним таксама и додатним наплатама за путнике.

Пословни подаци[уреди]

Седиште Рајанера у Даблину.

Компанију су основали 1985. Кристи Рајан (Christy Ryan), Лиам Лонеген (Liam Lonergan) и Тони Рајан (Tony Ryan). Кристи Рајан је био из Вотерфорда, места у јужној Ирској. Лиам Лонеген је ту имао туристчку агенцију и био тур-оператор. Тони Рајан је претходно био основао једну малу авио-компанију Гинес Пит Авијација (Guinness Peat Aviation). Идеја оснивача је била да превозе путнике из Уједињеног Краљевства тј. Лондона за Вотерфорд у Ирској. При томе је било потребно да се превазиђе дуопол државних компанија Ер Лингус и Бритиш ервејз. По тадашњим правилима делимично дерегулиране Европске заједнице било је довољно да једна од држава чланица одобри летове. Из протекционистичких разлога, како би заштитила Ер Лингус ирска влада није одобрила летове, али је слободном тржишту отворена британска влада Маргарет Тачер одобрила летове. Са петнаестоседишним пропелерским Ембраером компанија је започела летове на релацији Ирска-Уједињено Краљевство. Прво се летело из Вотерфорда за Лондон-Гетвик, а 1986. је дошла и друга линија из Даблина за Лондон-Лутон. На две линије и са два авиона компанија је превезла 82.000 путника за једну годину.

Док се број путника све више повећавао, компанија је правила губитке. Зато јој је 1991. требало реструктурирање. Тај задатак је био поверен Мајкл О'Лири (Michael O'Leary). Њему је од стране оснивача предложено да погледа концепт пословања америчке авио-компаније Саусвест (Southwest). Тај концепт „без додатка/оптерћења“ (енг. "no frills") подразумевао је само једну категорију седишта у авиону и ограничење на један тип авиона. Од 1993. ОЛири води компанију. 1995. је превезла 2,25 милиона путника.

Од 1997. је у Европској унији дозвољено авио-компанијама да лете на релацијама других земаља чланица. То јо компанија Рајанер искорила за екпанзију. После успешног пласирања акција на берзама у Даблину и Њујорку, компанија је увела нове летове према одредиштима у континенталном делу Европе. Осим у земљама ЕУ компанија лети за Мароко и Норвешку.

Превезени путници[уреди]

Рајанер Боинг 737
Број путника превезених Рајанером до 2008. године
Унутрашњост Рајанер авиона.
Година путници промена у %
1985 5,000
1986 82,000 Раст1540
1987 322,000 Раст292
1988 592,000 Раст83,8
1989 644,000 Раст8,7
1990 745,000 Раст15,6
1991 651,000 Пад12,6
1992 945,000 Раст45,1
1993 1,120,000 Раст18,5
1994 1,666,000 Раст48,7
1995 2,260,000 Раст35,6
1996 2,950,000 Раст30,5
1997 3,730,000 Раст26,4
1998 4,629,000 Раст24,1
1999 5,358,000 Раст15,7
2000 7,002,000 Раст30,6
2001 9,355,000 Раст33,6
2002 13,419,000 Раст43,4
2003 19,490,000 Раст45,2
2004 24,635,000 Раст26,4
2005 35,000,000 Раст42,2
2006 40,500,000 Раст15,7
2007 49,000,000 Раст21
2008 57,700,000 Раст17,7
2009 65,300,000 Раст13,1
2010 72,200,000 Раст10,5
2011 76,400,000 Раст5,8
2012 79,300,000 Раст5,6
2013 81,000,000 Раст2,1
2014 87,000,000 Раст6,9

Флота летелица[уреди]

Рајанер Боинг 737-800.

Рајанер лети искључиво са већим летјелицама него највећи конкурент Изиџет. Компанија је наручила 120 Боинга 737-800, док има додатне опције за куповину 193 Боинг 737-800. Нацрт будућег пословања предвиђа да се користе кожна седишта у авионима због лако и брзог чишћења. Такође се превиђа да сви авиони имају винглетс (енг. winglets). Због константне испоруке нових летјелица се број авиона у флоти непрекидно мења.

Одредишта[уреди]

Главна база је аеродром Лондон-Стенстед са кога Рајанер има 88 линија. Поред тога компанија има следеће додатне базе: Брисел-Шарлоа, Даблин, Франкфурт-Хан, Глазгов, Ковентри, Корк, Ливерпул, Милано, Марсељ, Пиза, Рим, Шанон, Стокхолм-Скаваста, Жирона

Авиони са посадама су на тим базама стационирани и одатле лете за остала одредишта. Рајанер је компанија која искључиво лети на споредне аеродроме, где су трошкови услуга знатно мањи него на великим аеродромима. То обрнуто значи да су ти аеродроми удаљени далеко од велики градова. Пример: Аеродром Торп који компанија рекламира и наводи као Осло удаљен је од Осла 150km.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Boeing 737 Orders & Deliveries”. The Boeing Company. 31 August 2015. Приступљено 14 September 2015. 

Спољашње везе[уреди]