Пређи на садржај

Александар Етол

С Википедије, слободне енциклопедије

Александар Етол (стгрч. Ἀλέξανδρος ὁ ΑἰτωλόςἈλέξανδρος ὁ Αἰτωλός; Alexandros ho Aitōlos) или Александар Етолијанац, био je хеленистички песник и граматичар.

Радио је у Александријској библиотеци и писао је поезију у различитим жанровима. Дела су му данас скоро потпуно изгубљена. Он је једини познати етолски песник антике.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Александар је био родом из Плеурона у Етолији. Савременик Калимаха и Теокрита, рођен је оквирно 315. године пре нове ере, а према енциклопедији Суди имена његовог родитеља била су Сатирос и Стратоклеја.[2] До 280-тих година био део групе академских радника који су радили у Александријској библиотеци, где му је Птолемеј II Филаделф наложио да организује и исправи текстове трагедија и сатиричних драма у збирци Библиотеке.[3] Касније је заједно са Антагором и Аратом боравио на двору македонског краља Антигона II Гоната.[4]

Поред научног рада, Александар је био свестран песник који је стварао стихове у различитим метрима и жанровима, иако је сачувано само око 70 редова његовог дела, углавном у кратким фрагментима које цитирају каснији извори.[5]

Савременици су му се дивили због његових трагедија, што му је донело место међу седам александријских трагичара који су чинили такозвану <i>Трагичну плејаду</i>.[6]

Једна од његових трагедија (или можда сатиричних драма),[7] Astragalistai („Играчи зглобова“), описује убиство колеге студента од стране младог Патроклоса.[8] Александар је такође писао епове или епилије, од којих је сачувано неколико имена и кратких фрагмената: Halieus („Рибар“), о богу мора Глауку,[9] и Krika или Kirka.[10] Најдужи сачувани пример његовог дела је одломак са 34 реда из Аполона, песме у елегијским двостихима, која прича причу о Антеју и Клеобеји.[11] Неколико других елегијских фрагмената наводе други аутори,[12] а два епиграма у Грчкој антологији обично се сматрају његовим делом.[13]

Антички извори га такође описују као писца кинаидоија (опсцених стихова, познатих еуфемистички као јонске песме).[14]

Издања дела

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Knaack 1894; Dover 1996.
  2. ^ Knaack 1894; Dover 1996; Suda, α 1127 = Lightfoot 2009, pp. 106–107, test. 1.
  3. ^ Dover 1996; Lightfoot 2009, pp. 110–115, test. 7.
  4. ^ Schmitz 1870; Knaack 1894; Dover 1996; Lightfoot 2009, pp. 106–111, test. 2–6.
  5. ^ Olson 2000.
  6. ^ Schmitz 1870; Knaack 1894; Dover 1996; Suda, α 1127 = Lightfoot 2009, pp. 106–107, test. 1.
  7. ^ Spanoudakis 2005.
  8. ^ Dover 1996; Scholiast to Iliad 2386 = Lightfoot 2009, pp. 134–135, fr. 17.
  9. ^ Knaack 1894; Athenaeus 7.296e = Lightfoot 2009, pp. 120–123, fr. 3.
  10. ^ Knaack 1894; Olson 2000; Athenaeus 7.283a = Lightfoot 2009, pp. 122–123, fr. 4. The interpretation of the title is uncertain, and Athenaeus indicates that there was doubt about the authenticity of the poem.
  11. ^ Dover 1996; preserved in Parthenius 14 = Lightfoot 2009, pp. 594–599.
  12. ^ Athenaeus 15.699c; Macrobius, Saturnalia 5.22.4–5; Strabo 12.4.8 (C566).
  13. ^ AP 7.709, A. Plan 4.172 = Lightfoot 2009, pp. 118–119, fr. 1 and 2; see Gow and Page 1965 for discussion of other epigrams sometimes attributed to him.
  14. ^ Knaack 1894; Lightfoot 2009, pp. 102; Strabo 14.1.41 (C648) and Athenaeus 14.620e, 136–137 = Lightfoot 2009, pp. 136–137, fr. 18a, b.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Dover, K. 1996. "Alexander of Pleuron", Oxford Classical Dictionary, 3rd ed., Oxford, p. 60.
  • Gow, A. S. F., and D. L. Page. 1965. The Greek Anthology: Hellenistic Epigrams, Cambridge, vol. 2, pp. 27–29.
  • Knaack, G. 1894. "Alexandros 84", Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft I.2, 1894, cols. 1447–1448.
  • Lightfoot, J. L., ed. 2009. Hellenistic Collection, Loeb Classical Library, Cambridge, Mass., pp. 99–145.
  • Lloyd-Jones, H. 1994. "Alexander Aetolus, Aristophanes, and the Life of Euripides", Storia poesia e pensiero nel mondo antico: Studi in onore di M. Gigante, Naples, pp. 371–379.
  • Olson, S. 2000. review of Enrico Magnelli, Alexandri Aetoli testimonia et fragmenta, Bryn Mawr Classical Review 2000.11.14.
  • Чланак садржи текст преузет из дела у јавном власништву: Schmitz, Leonard (1870). "Alexander Aetolus". In Smith, William (ed.). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. Vol. 1. p. 111.
  • Spanoudakis, K. 2005. "Alexander Aetolus' Astragalistai", Eikasmos 16, pp. 149–154.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Етол&oldid=28439196”