Пређи на садржај

Александар Иванов (сликар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Андрејевич Иванов
Аутопортрет (1835)
Лични подаци
Датум рођења(1806-07-16)16. јул 1806.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти3. јул 1858.(1858-07-03) (51 год.)
Место смртиСанкт Петербург, Руска Империја

Александар Андрејевич Иванов (рус. Алекса́ндр Андре́евич Ива́нов; Санкт Петербург, 28. јул 1806Санкт Петербург, 15. јул 1858) био је руски сликар који се држао опадајуће традиције неокласицизма, због чега није наишао на мало симпатија код својих савременика. Рођен је и умро у Санкт Петербургу. Називају га „мајстором једног дела” јер је требало 20 година да доврши његов магнум опус Појава Христа пред народом.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ране године и образовање

[уреди | уреди извор]

Александар Андрејевич је рођен од професора уметности Андреја Иванова. Са 11 година уписао је Царску академију уметности и студирао на курсу свог оца заједно са Карлом Брјуловим. За своја добра достигнућа награђен је са две сребрне медаље, а 1824. године добио је златну медаљу за слику „Пријам тражи од Ахила да врати Хекторово тело“. Године 1827. одликован је Великом златном медаљом Империјалне академије уметности за „Јосиф тумачи батлерове и пекарове снове“ и унапређен је у уметника XIV реда.

Ивановљеви покровитељи одлучили су да га пошаљу у иностранство на студије уметности, али им је потребна још једна слика, тако да он ствара „Белерофона упућеног у поход на Химеру“. Године 1830. Иванов одлази у Европу, прво у Немачку, а затим у Италију.

Италијанске године

[уреди | уреди извор]
Иванов на совјетској поштанској маркици, 1956.

Први Ивановљеви радови у Риму били су копије Стварања Адама из Сикстинске капеле и неке нацрте библијских сцена. Сањао је да створи епску слику Месије који долази људима, али је прво одлучио да се окуша на слици мањег обима. 1834-1835 завршио је Јављање Исуса Христа Марији Магдалени. Слика је имала велики успех у Риму и Санкт Петербургу. Руска царска академија уметности доделила је Иванову почасни академски степен 1836.

Већи део живота провео је у Риму где се спријатељио са Гогољем и био под утицајем Назарећана.

Појава Христоса пред народом

[уреди | уреди извор]

Иванов је провео 20 година (1837–1857) у Риму, радећи на свом највећем ремек-делу „Појава Христа пред народом“.[2]

Он умире од колере 3. јула 1858. године.

Сахрањен је у Санкт Петербургу на Новодевичјем гробљу. Године 1936. поново је сахрањен уз пренос споменика на Тихвинско гробље Александро-Невске лавре.

Утицај и критичари

[уреди | уреди извор]

Критички суд о Иванову се побољшао у следећој генерацији. Неки од бројних скица које је припремио за Појаву препознати су као ремек-дела сама по себи.

Најсвеобухватнија збирка његових дела може се погледати у Државном руском музеју у Санкт Петербургу.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sibbald, Barbara (5. 2. 2002). „If the soul is nourished...”. Canadian Medical Association Journal. 166 (3): 357—358. PMC 99322Слободан приступ. 
  2. ^ Apresyan, A (2020-01-25). „5 eccentricities of great Russian painters” (на језику: енглески). Russia Beyond the Headlines. Приступљено 2020-02-19. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]