Pređi na sadržaj

Aleksandar Ivanov (slikar)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandar Andrejevič Ivanov
Autoportret (1835)
Lični podaci
Datum rođenja(1806-07-16)16. jul 1806.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti3. jul 1858.(1858-07-03) (51 god.)
Mesto smrtiSankt Peterburg, Ruska Imperija
ObrazovanjeČlan Akademije umetnosti (1836)
UniverzitetImperijalna akademija umetnosti (1827)
Umetnički rad
NagradeVelika zlatna medalja Imperijalne akademije umetnosti (1827)

Aleksandar Andrejevič Ivanov (rus. Алекса́ндр Андре́евич Ива́нов; Sankt Peterburg, 28. jul 1806Sankt Peterburg, 15. jul 1858) bio je ruski slikar koji se držao opadajuće tradicije neoklasicizma, zbog čega nije naišao na malo simpatija kod svojih savremenika. Rođen je i umro u Sankt Peterburgu. Nazivaju ga „majstorom jednog dela” jer je trebalo 20 godina da dovrši njegov magnum opus Pojava Hrista pred narodom.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rane godine i obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Andrejevič je rođen od profesora umetnosti Andreja Ivanova. Sa 11 godina upisao je Carsku akademiju umetnosti i studirao na kursu svog oca zajedno sa Karlom Brjulovim. Za svoja dobra dostignuća nagrađen je sa dve srebrne medalje, a 1824. godine dobio je zlatnu medalju za sliku „Prijam traži od Ahila da vrati Hektorovo telo“. Godine 1827. odlikovan je Velikom zlatnom medaljom Imperijalne akademije umetnosti za „Josif tumači batlerove i pekarove snove“ i unapređen je u umetnika XIV reda.

Ivanovljevi pokrovitelji odlučili su da ga pošalju u inostranstvo na studije umetnosti, ali im je potrebna još jedna slika, tako da on stvara „Belerofona upućenog u pohod na Himeru“. Godine 1830. Ivanov odlazi u Evropu, prvo u Nemačku, a zatim u Italiju.

Italijanske godine

[uredi | uredi izvor]
Ivanov na sovjetskoj poštanskoj markici, 1956.

Prvi Ivanovljevi radovi u Rimu bili su kopije Stvaranja Adama iz Sikstinske kapele i neke nacrte biblijskih scena. Sanjao je da stvori epsku sliku Mesije koji dolazi ljudima, ali je prvo odlučio da se okuša na slici manjeg obima. 1834-1835 završio je Javljanje Isusa Hrista Mariji Magdaleni. Slika je imala veliki uspeh u Rimu i Sankt Peterburgu. Ruska carska akademija umetnosti dodelila je Ivanovu počasni akademski stepen 1836.

Veći deo života proveo je u Rimu gde se sprijateljio sa Gogoljem i bio pod uticajem Nazarećana.

Pojava Hristosa pred narodom

[uredi | uredi izvor]

Ivanov je proveo 20 godina (1837–1857) u Rimu, radeći na svom najvećem remek-delu „Pojava Hrista pred narodom“.[2]

On umire od kolere 3. jula 1858. godine.

Sahranjen je u Sankt Peterburgu na Novodevičjem groblju. Godine 1936. ponovo je sahranjen uz prenos spomenika na Tihvinsko groblje Aleksandro-Nevske lavre.

Uticaj i kritičari

[uredi | uredi izvor]

Kritički sud o Ivanovu se poboljšao u sledećoj generaciji. Neki od brojnih skica koje je pripremio za Pojavu prepoznati su kao remek-dela sama po sebi.

Najsveobuhvatnija zbirka njegovih dela može se pogledati u Državnom ruskom muzeju u Sankt Peterburgu.

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Sibbald, Barbara (5. 2. 2002). „If the soul is nourished...”. Canadian Medical Association Journal. 166 (3): 357—358. PMC 99322Slobodan pristup. 
  2. ^ Apresyan, A (2020-01-25). „5 eccentricities of great Russian painters” (na jeziku: engleski). Russia Beyond the Headlines. Pristupljeno 2020-02-19. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]