Aleksandar Ivanov (slikar)
Aleksandar Andrejevič Ivanov | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 16. jul 1806. |
Mesto rođenja | Sankt Peterburg, Ruska Imperija |
Datum smrti | 3. jul 1858.51 god.) ( |
Mesto smrti | Sankt Peterburg, Ruska Imperija |
Obrazovanje | Član Akademije umetnosti (1836) |
Univerzitet | Imperijalna akademija umetnosti (1827) |
Umetnički rad | |
Nagrade |
Aleksandar Andrejevič Ivanov (rus. Алекса́ндр Андре́евич Ива́нов; Sankt Peterburg, 28. jul 1806 — Sankt Peterburg, 15. jul 1858) bio je ruski slikar koji se držao opadajuće tradicije neoklasicizma, zbog čega nije naišao na malo simpatija kod svojih savremenika. Rođen je i umro u Sankt Peterburgu. Nazivaju ga „majstorom jednog dela” jer je trebalo 20 godina da dovrši njegov magnum opus Pojava Hrista pred narodom.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rane godine i obrazovanje
[uredi | uredi izvor]Aleksandar Andrejevič je rođen od profesora umetnosti Andreja Ivanova. Sa 11 godina upisao je Carsku akademiju umetnosti i studirao na kursu svog oca zajedno sa Karlom Brjulovim. Za svoja dobra dostignuća nagrađen je sa dve srebrne medalje, a 1824. godine dobio je zlatnu medalju za sliku „Prijam traži od Ahila da vrati Hektorovo telo“. Godine 1827. odlikovan je Velikom zlatnom medaljom Imperijalne akademije umetnosti za „Josif tumači batlerove i pekarove snove“ i unapređen je u umetnika XIV reda.
Ivanovljevi pokrovitelji odlučili su da ga pošalju u inostranstvo na studije umetnosti, ali im je potrebna još jedna slika, tako da on stvara „Belerofona upućenog u pohod na Himeru“. Godine 1830. Ivanov odlazi u Evropu, prvo u Nemačku, a zatim u Italiju.
Italijanske godine
[uredi | uredi izvor]Prvi Ivanovljevi radovi u Rimu bili su kopije Stvaranja Adama iz Sikstinske kapele i neke nacrte biblijskih scena. Sanjao je da stvori epsku sliku Mesije koji dolazi ljudima, ali je prvo odlučio da se okuša na slici manjeg obima. 1834-1835 završio je Javljanje Isusa Hrista Mariji Magdaleni. Slika je imala veliki uspeh u Rimu i Sankt Peterburgu. Ruska carska akademija umetnosti dodelila je Ivanovu počasni akademski stepen 1836.
Veći deo života proveo je u Rimu gde se sprijateljio sa Gogoljem i bio pod uticajem Nazarećana.
Pojava Hristosa pred narodom
[uredi | uredi izvor]Ivanov je proveo 20 godina (1837–1857) u Rimu, radeći na svom najvećem remek-delu „Pojava Hrista pred narodom“.[2]
Smrt
[uredi | uredi izvor]On umire od kolere 3. jula 1858. godine.
Sahranjen je u Sankt Peterburgu na Novodevičjem groblju. Godine 1936. ponovo je sahranjen uz prenos spomenika na Tihvinsko groblje Aleksandro-Nevske lavre.
Uticaj i kritičari
[uredi | uredi izvor]Kritički sud o Ivanovu se poboljšao u sledećoj generaciji. Neki od brojnih skica koje je pripremio za Pojavu prepoznati su kao remek-dela sama po sebi.
Najsveobuhvatnija zbirka njegovih dela može se pogledati u Državnom ruskom muzeju u Sankt Peterburgu.
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Pojava Hristosa pred narodom (1837–57)
-
Josif tumači snove, 1827
-
Apolon, Hijacint i Kiparis pevaju i sviraju, 1831-1834
-
Belerofonta šalju u pohod protiv Himere, 1829.
-
Epijski put u zalazak Sunca, 1845.
-
Incident u Hramu, 1824.
-
Tajna večera, 1850.
-
Portret Vitorije Kaldoni, 1834.
-
Portret Nokolaja Gogolja, 1841.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Sibbald, Barbara (5. 2. 2002). „If the soul is nourished...”. Canadian Medical Association Journal. 166 (3): 357—358. PMC 99322 .
- ^ Apresyan, A (2020-01-25). „5 eccentricities of great Russian painters” (na jeziku: engleski). Russia Beyond the Headlines. Pristupljeno 2020-02-19.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Aleksandr Andreevič Ivanov. Pisьma i zapisnыe knižki // Mastera iskusstva ob iskusstve: v 7 t. / Pod obщ. red. A. A. Gubera — M.: Iskusstvo, 1969. — T. 6: Iskusstvo narodov SSSR XIV—XIX vv. / Red. A. A. Fёdorov-Davыdov. — 543 s.; [42] l.il. — S.272-320.
- Allenov M. M. Aleksandr Aleksandrovič Ivanov. — M., 1980. — 208 s.
- Allenov M. M. Aleksandr Andreevič Ivanov. L.: Hudožnik RSFSR, 1989. — 32 s. — (Mastera russkoй živopisi). — 50 000 эkz. — ISBN 5737001873
- Allenov M. M. O nekotorыh osobennostяh kompozicionnogo postroeniя kartinы Ivanova «Яvlenie Messii» // Sovetskoe iskusstvoznanie’79.1. — M.: Sovetskiй hudožnik, 1980.
- Allenov M. M. Aleksandr Ivanov [: Alьbom]. — M.: Trilistnik, 1997. — 103 s. : il. — (Moй muzeй). — ISBN 589480003X, ISBN 9785894800035
- Alpatov M. V. Aleksandr Andreevič Ivanov: Žiznь i tvorčestvo. T. 1-2. — M.: Iskusstvo, 1956.
- Anisov L. M. Aleksandr Ivanov. — M.: Molodaя gvardiя, 2004. — 320 s. — (ŽZL) — ISBN 5235026101.
- Bakušinskiй A. A. Ivanov i Pussen // Iskusstvo. — 1933. — № 5. — S.107-114.
- Bernšteйn B. K voprosu o formirovanii эstetičeskih vzglяdov Aleksandra Ivanova // Iskusstvo. — 1957. — № 2.
- Bernšteйn B. Aleksandr Ivanov i slavяnofilьstvo // Iskusstvo. — 1959. — № 3.
- Bernšteйn B. Snova ob Ivanove i Pussene // Voprosы iskusstvoznaniя. — 1993. — № 2-3. — S.25-40.
- Zagяnskaя G. A. Peйzaži Aleksandra Ivanova. Problema živopisnogo metoda hudožnika. — M.: Iskusstvo, 1976. — 119 s.,32 l.il.
- Zummer V. Sistema Bibleйskih kompoziciй A. Ivanova // Iskusstvo. — 1914. — № 7-12;
- Zummer V. O vere i hrame Al. Ivanova. — Kiev: Izdanie žurnala «Hristianskaя mыslь», 1918.
- Zummer V. Эshatologiя Al. Ivanova [: k 70-letiю so dnя smerti Al. Ivanova 3(15).VI.1858] // Učёnыe zapiski Naučno-issledovatelьskoй kafedrы istorii evropeйskoй kulьturы, posvящ. akad. V. P. Buzeskulu po slučaю 70-letiя so dnя ego roždeniя. — Harьkov: [b. i.], 1929. — Vыp. 3. — S.387-409.
- Zummer V. Problematika hudožestvennogo stilя Al. Ivanova: Ctilь bibleйskih эskizov // Izvestiя Azerbaйdžanskogo gosudarstvennogo universiteta. Seriя «Obщestvennыe nauki». — Baku, 1925. — T. 2-3. — S.84-103.
- Koževnikov V. A. Značenie A. A. Ivanova v religioznoй živopisi. — M., 1907. — 4 s.
- Kopirovskiй A. M. Sistema monumentalьnыh rospiseй Aleksandra Ivanova («Bibleйskie эskizы») — bogoslovie vnutri religiovedeniя Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jul 2019) // Vestnik RHGA. — 2014. — T. 15. — Vыp. 2. — S.65-73.
- Maškovcev N. Tvorčeskiй putь Aleksandra Ivanova // Apollon. — 1916. — № 6-7. — S.1-39.
- Mokrickiй A. N. Яvlenie Hrista narodu: Kartina Ivanova. — M.: Tip. I. Čuksina, 1858. — 72 s.
- Novickiй A. P. Opыt polnoй biografii Al. Ivanova. — M.: Izd. hudož. fototip. K. A. Fišer, 1895. — [4], IV, XIV, 253 s.
- Polikarov V. P. Filosofskie predposыlki tvorčestva A. Ivanova // Sovetskoe iskusstvoznanie’74. — M.: Sovetskiй hudožnik, 1975. — S.177-199.
- Prokofьev P. [ Čiževskiй, Dmitriй. ] Religioznaя utopiя Al. A. Ivanova // Putь. — 1930. — № 24 (oktяbrь). — S.41-57.
- Rakova M. A. Ivanov. — M.: Iskusstvo, 1960. — 54 s.
- Romanov N. Aleksandr Andreevič Ivanov i značenie ego tvorčestva: S portretom i pяtью risunkami. — M.: Izdanie magazina «Sotrudnik škol» A. K. Zalesskoй; Tipografiя G. Lissnera i D. Sobko, 1907. — 67 s., [3] l. il.
- Romanov N. Kartina Ivanova «Apollon, Kiparis i Giacint» // Starыe godы. — 1916. — Яnvarь-fevralь.
- Stepanova S. S. «Voskresenie Hristovo videvše…»: Эskizы Aleksandra Ivanova dlя hrama Hrista Spasitelя
- Stepanova S. S. Russkaя živopisь эpohi Karla Brюllova i Aleksandra Ivanova. Ličnostь i hudožestvennый process. — CPb.: Iskusstvo-SPb, 2011. — 287 s., [32] l. cv. il. — ISBN 9785210016386
- Filosofov D. V. Ivanov i Vasnecov v ocenke Aleksandra Benua // Mir iskusstva. — 1901. — № 10. — S.217-233.
- Homяkov A. S. Kartina Ivanova: Pisьmo k redaktoru Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2020) // Russkaя beseda. — 1858. — Kn. I. — S.1-22.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Onlajn galerija radova Ivanova
- Slika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2022) 'Prijam traži od Ahileja da vrati Hektorovo telo' u Državnoj Tretjakovskoj galeriji