Александар Леви

Александар Леви
Лични подаци
Датум рођења	(1864-11-10)10. новембар 1864.
Место рођења	Сао Пауло, Бразил
Датум смрти	17. јануар 1892.(1892-01-17) (27 год.)
Место смрти	Сао Пауло, Бразил
Занимање	пијаниста, композитор, диригент
Музички рад
Активни период	1880—1892
Жанр	класична музика
Инструмент	клавир
Остало
Повезани чланци	Клуб 27

Александар Леви (порт. Alexandre Levy *10. новембар 1864 — 17. јануар 1892) био је бразилски композитор, пијаниста и диригент.

Рођен је у Сао Паулу, и пионир је споја класичне композиције са бразилском популарном народном музиком и ритмовима. Леви је умро прерано са 27 година и његов родни град додељује престижну награду са његовим именом.

Биографија

Александар Леви је био син Хенрикеа Луиза Левија и брат Луја Левија, такође музичари, од којих је добио своје прве лекције. Он је усавршио своје студије клавира са руским наставникок који је живео у Сао Паулу Лоуисом Маурицем и французом Габриелом Гирадудоном, који су били и учитељи још једног пијанисте из Сао Паула Хенрика Освалда.

On је дебитовао на јавним презентацијама са осам година и поредели су га са Моцартом због његове зрелости и бриљантности.

Његов отац је основао Кућу Леви, један од најтрадиционалних комерцијалних музичких кућа у Сао Паолу у то време, што је омогућило да ступе у контакт са многим важним личностима на државној музичкој сцени и путујућим музичарима.

Од 1880. почео је да објављује своје композиције по европским издавачима, а 1883. је изабран за директора "Хајдн клуба", важног музичког удружења у граду, који му је помогао промовише своју музику и где је дириговао по први пут у 1885. Две године касније отпутовао је у Европу да студира клавир са Емиле Дуранд и Винћенцо Феронијем, али се убрзо враћа у Бразил где је наставио да пише музичку критику у државној штампи, пише у новинама у покрајини Сао Пауло за часпопис "Correio Paulistano" под псеудонимом Фигароте.

Његове композиције су пуне националног поноса, користио је теме из бразилског фолклора, где је био претеча у свету класичне музике са Националним Варијацијама на тему популарне бразилске музике 1884, на основу мелодије "Vem cá, Bitu!". Његов стил потиче из школа Шумана и Менделсона. То је покровитељ столице 29 бразилске Музичке академије.

Листа дела за клавир

1880

• Fantasia para dois pianos a partir de temas da ópera O Guarany

1881

• Impromptu-Caprice, op. 1

1882

• Fosca, fantasia brilhante, op. 3
• 3 Improvisations, op. 4
  • Romance sans paroles
  • A la Hongroise
  • Pensée fugitive
• Valsa-Capricho, op. 5
• Mazurca n. 1, op. 6 no 1
• Mazurca n. 2, op. 6 no 2
• Recuerdos - Polca de Salão

1883

• Causerie
• Cavalcante
• Collin Maillard
• Étude
• Je t'en prie
• Petite marche

1885

• Plaintive
• Scherzo-valse, op. 9

1887

• Improviso n. 2
• Trois Morceaux, op. 13
  • Coeur blessé
  • Amour passé
  • Doute
• Allegro Appassionato, op. 14
• Variations sur un thème populaire brésilien (Vem Cá, Bitu)

1890

• Tango Brasileiro
• Samba (Suite Brésilienne, IV.)

1891

• Schumanniana, op. 16
  • Allegretto, ma un poco agitato
  • Allegro moderato
  • Lento
  • Allegretto giocoso
  • Moderato assai
  • Allegro
  • Moderato
  • Allegro molto - Presto

Непознат датум композиције

• Papillonnage
• En mer (poème musical) a quatro mãos
  • Depart. Mer Calme
  • Le Ciel s'assombrit. Tempète
  • Clair de Lune. Idylle Fugitive
• Comala