Александар Леви
Александар Леви | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. новембар 1864. |
Место рођења | Сао Пауло, Бразил |
Датум смрти | 17. јануар 1892.27 год.) ( |
Место смрти | Сао Пауло, Бразил |
Занимање | пијаниста, композитор, диригент |
Музички рад | |
Активни период | 1880—1892 |
Жанр | класична музика |
Инструмент | клавир |
Остало | |
Повезани чланци | Клуб 27 |
Александар Леви (порт. Alexandre Levy *10. новембар 1864 — 17. јануар 1892) био је бразилски композитор, пијаниста и диригент[1].
Рођен је у Сао Паулу, и пионир је споја класичне композиције са бразилском популарном народном музиком и ритмовима. Леви је умро прерано са 27 година и његов родни град додељује престижну награду са његовим именом.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Александар Леви је био син Хенрикеа Луиза Левија и брат Луја Левија, такође музичари, од којих је добио своје прве лекције. Он је усавршио своје студије клавира са руским наставникок који је живео у Сао Паулу Лоуисом Маурицем и французом Габриелом Гирадудоном, који су били и учитељи још једног пијанисте из Сао Паула Хенрика Освалда[1].
On је дебитовао на јавним презентацијама са осам година и поредели су га са Моцартом због његове зрелости и бриљантности.
Његов отац је основао Кућу Леви, један од најтрадиционалних комерцијалних музичких кућа у Сао Паолу у то време, што је омогућило да ступе у контакт са многим важним личностима на државној музичкој сцени и путујућим музичарима[1].
Од 1880. почео је да објављује своје композиције по европским издавачима, а 1883. је изабран за директора "Хајдн клуба", важног музичког удружења у граду, који му је помогао промовише своју музику и где је дириговао по први пут у 1885. Две године касније отпутовао је у Европу да студира клавир са Емиле Дуранд и Винћенцо Феронијем, али се убрзо враћа у Бразил где је наставио да пише музичку критику у државној штампи, пише у новинама у покрајини Сао Пауло за часпопис "Correio Paulistano" под псеудонимом Фигароте.[3]
Његове композиције су пуне националног поноса, користио је теме из бразилског фолклора, где је био претеча у свету класичне музике са Националним Варијацијама на тему популарне бразилске музике 1884, на основу мелодије "Vem cá, Bitu!". Његов стил потиче из школа Шумана и Менделсона. То је покровитељ столице 29 бразилске Музичке академије[1].[4]
Листа дела за клавир[5]
[уреди | уреди извор]1880
[уреди | уреди извор]- Fantasia para dois pianos a partir de temas da ópera O Guarany
1881
[уреди | уреди извор]- Impromptu-Caprice, op. 1
1882
[уреди | уреди извор]- Fosca, fantasia brilhante, op. 3
- 3 Improvisations, op. 4
- Romance sans paroles
- A la Hongroise
- Pensée fugitive
- Valsa-Capricho, op. 5
- Mazurca n. 1, op. 6 no 1
- Mazurca n. 2, op. 6 no 2
- Recuerdos - Polca de Salão
1883
[уреди | уреди извор]- Causerie
- Cavalcante
- Collin Maillard
- Étude
- Je t'en prie
- Petite marche
1885
[уреди | уреди извор]- Plaintive
- Scherzo-valse, op. 9
1887
[уреди | уреди извор]- Improviso n. 2
- Trois Morceaux, op. 13
- Coeur blessé
- Amour passé
- Doute
- Allegro Appassionato, op. 14
- Variations sur un thème populaire brésilien (Vem Cá, Bitu)
1890
[уреди | уреди извор]- Tango Brasileiro
- Samba (Suite Brésilienne, IV.)
1891
[уреди | уреди извор]- Schumanniana, op. 16
- Allegretto, ma un poco agitato
- Allegro moderato
- Lento
- Allegretto giocoso
- Moderato assai
- Allegro
- Moderato
- Allegro molto - Presto
Непознат датум композиције
[уреди | уреди извор]- Papillonnage
- En mer (poème musical) a quatro mãos
- Depart. Mer Calme
- Le Ciel s'assombrit. Tempète
- Clair de Lune. Idylle Fugitive
- Comala
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Biografia (História) de Alexandre Levy http://casalevydepianos.com.br/ Página visitada em 25/05/2013.
- ^ Alexandre Levy Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2011), 27club.net
- ^ THALASSA, Ângela Correio Paulistano: o primeiro diário de São Paulo e a cobertura da Semana de Arte Moderna - O jornal que “não ladra, não cacareja e não morde". Pontifícia Universidade Católica de São Paulo.
- ^ Academia Brasileira de Música
- ^ List of Piano Works Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), Laboratorio de Musica Latinoamericana para Piano