Александар Леви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александар Леви
Alexandre Levy.png
Основне информације
Датум рођења(1864-11-10)10. новембар 1864.
Место рођењаСао Пауло
 Бразил
Датум смрти17. јануар 1892.(1892-01-17) (27 год.)
Место смртиСао Пауло
 Бразил
Активни период1880—1892
Занимањепијаниста, композитор, диригент
Жанр(ови)класична музика
Инструмент(и)клавир
Везани чланциКлуб 27

Александар Леви (порт. Alexandre Levy *10. новембар 186417. јануар 1892) био је бразилски композитор, пијаниста и диригент[1].

Рођен је у Сао Паулу, и пионир је споја класичне композиције са бразилском популарном народном музиком и ритмовима. Леви је умро прерано са 27 година и његов родни град додељује престижну награду са његовим именом.[2]

Биографија[уреди]

Александар Леви је био син Хенрикеа Луиза Левија и брат Луја Левија, такође музичари, од којих је добио своје прве лекције. Он је усавршио своје студије клавира са руским наставникок који је живео у Сао Паулу Лоуисом Маурицем и французом Габриелом Гирадудоном, који су били и учитељи још једног пијанисте из Сао Паула Хенрика Освалда[1].

On је дебитовао на јавним презентацијама са осам година и поредели су га са Моцартом због његове зрелости и бриљантности.

Његов отац је основао Кућу Леви, један од најтрадиционалних комерцијалних музичких кућа у Сао Паолу у то време, што је омогућило да ступе у контакт са многим важним личностима на државној музичкој сцени и путујућим музичарима[1].

Од 1880. почео је да објављује своје композиције по европским издавачима, а 1883. је изабран за директора "Хајдн клуба", важног музичког удружења у граду, који му је помогао промовише своју музику и где је дириговао по први пут у 1885. Две године касније отпутовао је у Европу да студира клавир са Емиле Дуранд и Винћенцо Феронијем, али се убрзо враћа у Бразил где је наставио да пише музичку критику у државној штампи, пише у новинама у покрајини Сао Пауло за часпопис "Correio Paulistano" под псеудонимом Фигароте.[3]

Његове композиције су пуне националног поноса, користио је теме из бразилског фолклора, где је био претеча у свету класичне музике са Националним Варијацијама на тему популарне бразилске музике 1884., на основу мелодије "Vem cá, Bitu!". Његов стил потиче из школа Шумана и Менделсона. То је покровитељ столице 29 бразилске Музичке академије[1].[4]

Листа дела за клавир[5][уреди]

1880[уреди]

  • Fantasia para dois pianos a partir de temas da ópera O Guarany

1881[уреди]

  • Impromptu-Caprice, op. 1

1882[уреди]

  • Fosca, fantasia brilhante, op. 3
  • 3 Improvisations, op. 4
    • Romance sans paroles
    • A la Hongroise
    • Pensée fugitive
  • Valsa-Capricho, op. 5
  • Mazurca n. 1, op. 6 no 1
  • Mazurca n. 2, op. 6 no 2
  • Recuerdos - Polca de Salão

1883[уреди]

  • Causerie
  • Cavalcante
  • Collin Maillard
  • Étude
  • Je t'en prie
  • Petite marche

1885[уреди]

  • Plaintive
  • Scherzo-valse, op. 9

1887[уреди]

  • Improviso n. 2
  • Trois Morceaux, op. 13
    • Coeur blessé
    • Amour passé
    • Doute
  • Allegro Appassionato, op. 14
  • Variations sur un thème populaire brésilien (Vem Cá, Bitu)

1890[уреди]

  • Tango Brasileiro
  • Samba (Suite Brésilienne, IV.)

1891[уреди]

  • Schumanniana, op. 16
    • Allegretto, ma un poco agitato
    • Allegro moderato
    • Lento
    • Allegretto giocoso
    • Moderato assai
    • Allegro
    • Moderato
    • Allegro molto - Presto

Непознат датум композиције[уреди]

  • Papillonnage
  • En mer (poème musical) a quatro mãos
    • Depart. Mer Calme
    • Le Ciel s'assombrit. Tempète
    • Clair de Lune. Idylle Fugitive
  • Comala

Референце[уреди]