Амфитеатар у Пули

С Википедије, слободне енциклопедије
Амфитеатар у Пули

Амфитеатар у Пули (данас Хрватска), или Арена је антички римски амфитеатар. Саграђен је између 100. и 200. године нове ере по налогу римског цара Веспезијана у време док је Пула била регионални центар римске власти, тада звана Пијетас Јулија.[1]

У њему су се одржавале гладијаторске и витешке борбе, борбе с дивљим зверима и друге представе, које су биле најважнија друштвена збивања у античком свету. Изграђен је изван градских зидина надомак града, уз главни пут Виа Флавија, који је из Пуле водио у Аквилеју и Рим. Могао је да прими до 25.000 гледалаца.

Упоређујући га с више од двеста римских амфитеатара, плашт пулског Амфитеатра с четири степенишна торња је најочуванији и редак пример јединствених техничких и технолошких решења.[2]

Амфитеатри су били наткривени валеријем који су штитили гледаоце од кише и сунца, што потврђују ретко сачувани елементи конструкције управо на пулском примеру.

Због специфичности конструкције, на пулском Амфитеатру се могу изучавати традиционални начини и методе грађења у антици, што га чини јединственим и по чему се битно разликује од осталих у свету.

Арена данас[уреди | уреди извор]

Осим као туристичка атракција (Арена је један од најбоље очуваних амфитеатара у свету и трећи по величини), у Арени се одржава Пула Филм Фестивал још од шездесетих година 20. века. Та традиција се наставља и након распада СФРЈ али не више у тако гламурозном сјају.

У пулској Арени последњих година гостовали су многи домаћи и страни музичари. Међу домаћима истичу се Ђорђе Балашевић, Горан Бреговић и Здравко Чолић, а међу страним Џо Кокер, Стинг, Елтон Џон, Анастасија, Мерилин Менсон, Ману Чао, Симпли ред, Џамироквај и други.

Око арене је 2003. године везана највећа кравата на свету.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Istra net/Arena u Puli”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 25. 02. 2016. 
  2. ^ Istrapedia/Arena u Puli

Спољашње везе[уреди | уреди извор]