Асуар

С Википедије, слободне енциклопедије
Асуар
Простирка од трске
Занимање
Назив занимањазанатлија асуар

Асуар или плетач је мајстор занатлија који је правио простирке за под у кућама од набоја или од земљаних цигала какве су грађене у прошлости.

О занату[уреди | уреди извор]

У кућама које су некада грађене од набоја или од земљаних цигала под је покриван тканим крпарама и асурама од рогоза. Асуре од рогоза су правили мајстори асуари. Рогоз је врста ритске траве с тврдим сабљастим листовима која се може користити за плетење ужади, асура, отирача, папуча, цегера, и др.[1][2]

Подови просторија у таквим кућама су се обично суботом премазивале смесом воде, жуте земље и коњског измета, те на тако освежен под простирале опране и чисте асуре.

Асуар је сем простирки за под плео и кошарице за хлеб, за брашно, отираче за обућу, дуже асуре, рогожине, које су се продавале на метар. Они мало умешнији мајстори су од огуљеног и скуваног прута раките, јове, плели су столове и столичице, као и кутије и кофере у којима се чувала храна.[1][2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Марков Јоргован, Јаворка (2015). Тражим занат којег више нема : (есеји о скоро несталим занатима и занимањима у Поморишју). Темишвар: Савез Срба у Румунији. стр. 35—36. ISBN 978-606-8079-66-0. 
  2. ^ а б „Bilo nekad (staro zanatstvo na Baniji, zanimanja i način života) - ASURARI (pletači)”. banija.rs. Приступљено 15. 3. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]