Пређи на садржај

Шеширџија

С Википедије, слободне енциклопедије
Шеширџија
Музеј шешира The Hat Works, Енглеска - Машина за дораду и обрезивање
Занимање
Назив занимањазанатлија шеширџија

Шеширџија је мајстор занатлија који производи шешире.

Прављење шешира је стари занат који је настао из потребе да се заштити глава како зими тако и лети, али и као модни детаљ. Многа друштвена правила су се односила на ношење шешира. Та правила су прописивала када се шешир скида са главе, а када не.[1]

Некада су шешире носили само мушкарци, а модели су били скоро сви исти. Разликовали су се по боји - за млађе и старије мушкарце.[2]

Шеширџијски занат у Србији заснован је средином 19. века у Београду. Модисткиња Персида Милошевић која је дошла у Београд из Новог сада 1848. године, у свом салону у Београду израђивала је шишире од свиле и сламе по бечком укусу.[3]

Да би се направио један шешир потребан је бар један дан. Шешир се прави по моделу, обиму главе и величини обода.[4]

Данас су ретке занатске радње у којима се ручно производе шешири као што су се некада производили.

Алат и прибор

[уреди | уреди извор]

У свом раду шеширџија користи:

  • сировину од које се праве шешири: најчешће је то зечији филц
  • нож, маказе, игле, конци, напрстак...
  • дрвене калупе
  • мерач главе, кројачки метар
  • пеглу
  • машину за шивење

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вашкова, Хана; Бартикова, Петра (2017). Занимљиви занати и вештине. Београд: Креативни центар. стр. 13. ISBN 978-86-529-0446-4. 
  2. ^ Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. стр. 59. 
  3. ^ „Šeširi – poseban šarm u svetu mode”. mirishedonizma.blog. Приступљено 1. 3. 2023. 
  4. ^ „Kada vam je poslednji put šešir napravio šeširdžija, a sat popravio časovničar?”. 021.rs. Приступљено 1. 3. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]