Кујунџија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Trinity Pljevlja,Kivot of Abbot Stephen XVI century.jpg

Кујунџија је стари назив за занатлију златара, који израђује или преправља (модификује) накит и ситне украсне предмете од злата, сребра и других племенитих метала. Овај занат је у ствари и једна врста уметности пошто се праве мали украсни предмети где је потребна: инвентивност, вештина и прецизност. Раније су коришћени прости алати и рад се одвијао углавном ручно. У новије време се користи савремена технологија за обраду материјала и израду украса. Златари у свом раду користе и разне врсте драгог камења. Најчешћи производи ових занатлија је накит : прстење, бурме, минђуше, шнале, брошеви, огрлице, наруквице и слично.[1]

Пример у епским песмама[уреди]

"Златари ће доћи, прстен саковати бурму позлатити" [1].

Гравирање[уреди]

Поред израде украсних предмета златари се баве и гравуром тако да на својим производима (или на производу који им се донесе) гравирају слова, речи или читаве цртеже. У новије време златари се баве и украшавањем ручних и џепних часовника или металних упаљача. Поред израде и обраде украса и накита златари се у новије време баве позлатом или посребривљањем накита или неких других предмета. У кујунџијској радњи или златари се поред израде врши продаја накита али и откуп старог или поломљеног накита или откуп старог сребрног или златног новца (откупљени материјал се касније користи за прераду и израду нових предмета).

Кујунџија у Тунису

Раније су кујунџије продавале робу на вашарима и саборима или на пијаци када је био пијачни (пазарни) дан.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]