Бели пелин
| Artemisia herba-alba | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | A. herba-alba
|
| Биномно име | |
| Artemisia herba-alba Asso 1779
| |
| Синоними[1] | |
| |
Бели пелин (лат. Artemisia herba-alba) вишегодишњи је жбун из рода пелина (Artemisia) који припада породици главочика (Asteraceae). Расте углавном на семиаридним подручјима уз обале Средоземног мора и на Арабијском полуострву.[2]
Име је добио због својих беличастих и вунастих стабљика и листова.[3] У хербалној медицини има широку употребу као спазмолитик и антисептик.[4]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Бели пелин је полужбунаста вишегодишња биљка која расте углавном на семиаридним подручјима и на тлу сиромашном храњивим супстратима. У висину обично нарасте од 20 до 40 цм. Листови су беличасти и прекривени су ситним трахомама (длачицама) са којих се одбија сунчева светлост што биљци даје беличаст одсјај. Листови су јако ароматични, код стерилних изданака су сивкасти, а на цветајућим изданцима мањи али бројнији.
Цвета од септембра до децембра, цветови су седећи, дугуљасти и доста сужени у својој основи.[5] Цветна ложа је огољена и на свакој се налази од 2 до 5 жућкастих хермафродитских цветова.[6]
Етерична уља код примерака који расту у Синајској пустињи садрже значајне количине еукалиптола, те алфа и бета тујоне.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Plant List Artemisia herba-alba Asso
- ^ GRIN. „Artemisia herba-alba Asso Taxonomy for Plants”. Приступљено 16. 02. 2010.
- ^ Zalat, Samy; Gilbert, Francis (1999). „A Walk in Sinai” (PDF). Egyptian Journal of Natural History. Egyptian British Biological Society. 1. ISSN 1110-6867.
- ^ а б Yashphe, J.; Feuerstein, I.; Barel, S.; Segal, R. (1987). „The Antibacterial and Antispasmodic Activity of Artemisia herba alba Asso. II. Examination of Essential Oils from Various Chemotypes”. Pharmaceutical Biology. 25 (2): 89—96. doi:10.3109/13880208709088133.
- ^ Feinbrun Dothan, N. (1978). „Flora Palaestina: part 3. Ericaceae to Compositae”. Jerusalem, Israel Academy of Sciences and Humanities. 2: 351—3.
- ^ Pottier-Alapetite, G. (1979). „Flore de la Tunisie: part 2. Dicotyledones, Gamopetales”. Tunis, Ministry of Higher Education and Scientific Research (на језику: French). 2: 1012—3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
