Библијско друштво Србије
| Библијско друштво Србије | |
|---|---|
 званични лого | |
| Датум оснивања | 1918. |
| Тип | удружење |
| Седиште | Слободанке Данке Савић 6, Београд |
| Подручје деловања | религија |
| Генерални секретар | Вера Митић |
| Број запослених | 3 |
Библијско друштво Србије је члан велике светске породице коју чине национална библијска друштва из 145 земаља, а која својим радом покривају око 200 земаља широм света. Циљ је да се свакој особи омогући приступ Библији на матерњем језику.
Историјат
[уреди | уреди извор]Библијско друштво Србије најпре је почело са радом као канцеларија Британског и иностраног библијског друштва још 1918. године.[1]
Делатност
[уреди | уреди извор]Циљ Библијског друштва је да Реч Божју приближи сваком вернику, јер сваки народ треба да има доступно Свето писмо на матерњем језику. До данас је, захваљујући раду библијских друштава, Свето писмо у целости преведено на 450 језика, а поједини његови делови на 2.527 језика, од, претпоставља се, око 6.500 светских језика.[2]
Циљеви и задаци
[уреди | уреди извор]Библијско друштво свој циљ остварује кроз:
- превођење Светога писма,
- дистрибуцију различитих превода и формата Светога писма,
- штампање помоћних уџбеника и приручника за часове веронауке,
- организовање семинара за преводиоце,
- штампање Светога писма на оригиналним језицима.
Како је Свето писмо темељ хришћанске вере, Библијско друштво окупља припаднике свих хришћанских верских заједница и тиме доприноси ширењу духа заједништва.
Издања
[уреди | уреди извор]Године 1847. појављује се Нови завет у преводу Вука Стефановића Караџића у 2.000 примерака. Три године касније, 1850, Британско и инострано библијско друштво откупило је хиљаду примерака и право на објављивање овог превода, који је постао стандардни српски превод на народном језику.
Године 1867. Ђуро Даничић завршава свој превод Старог завета, а 1868. појављује се прво издање комплетног Светога писма на српском народном језику.
У новије време, истичу се следећа издања:
- превод целог Светога писма др Луја Бакотића (1933),
- превод Новог завета др Димитрија Стефановића (1934),
- превод др Емилијана Чарнића (1973),
- издање Новог завета у преводу Комисије Светог архијерејског синода СПЦ (1984),
- комплетно Свето писмо у комбинацији Ђуро Даничић – Синодски превод (1998),
- Живот и рад Исуса Христа – четири еванђеља (1986),
- Псалми – ритмички превод проф. др Александра Бирвиша (1986).
Савремени рад
[уреди | уреди извор]Године 2012. Библијско друштво је, у сарадњи са проф. др Драганом Милином, започело рад на новом преводу Старога завета, који је планиран за објављивање 2018. године.
У оквиру обележавања декаде Рома, 2008. започет је рад на преводу четири еванђеља на ромском језику. 2010. објављено је пробно издање Еванђеља по Марку, 2013. Четворојеванђеље, а 2015. и прва дечја Библија на ромском језику.
У сарадњи са црквама и установама, Библијско друштво пружа писану Реч Божју различитим групама људи, дарујући примерке Светога писма школама и библиотекама.
Обележавање Миланског едикта
[уреди | уреди извор]Поводом 1700 година Миланског едикта, 2013. године, Библијско друштво Србије је, благословом Његове Светости патријарха Иринеја и епископа Јована (Пурића), обележило овај јубилеј даривањем Светога писма Новога завета житељима Ниша — родног града цара Константина Великог.
У сарадњи са Епархијом нишком, подељено је 55.000 примерака Новога завета, уз помоћ Аустралијског библијског друштва и донација епархијских верника. Преостали примерци поклоњени су библиотекама у школама нишке епархије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bible society”. Званичан вебсајт. Приступљено 9. 5. 2017.
- ^ „Библијско друштво Србије”. Званичан вебсајт. Приступљено 9. 5. 2017.
