Јован Пурић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јован (Пурић)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
Архијерејски чинепископ
Титулабивши епископ нишки
ПретходникИринеј (Гавриловић)
НасљедникАрсеније (Главчић)
Посљедња епархијаЕпархија нишка
Године службе20112016.
Претходна епархијавикар Митрополије црногорско-приморске
Године службе20042011.
Лични подаци
Световно имеМладен Пурић
Датум рођења6. јун 1965.
Мјесто рођењаМијачи код Ваљева
ФНРЈ

Јован (световно Младен Пурић; Мијачи код Ваљева, 6. јун 1965) бивши је епископ нишки. Био је викарни епископ диоклијски од 2004. до 2011.

Животопис[уреди]

Епископ Јован (Пурић), мирско име Младен, рођен је 6. јуна 1965. године у Мијачима код Ваљева од оца Радосава и мајке Зоре рођ. Бранковић. Након завршетка Богословије Светог Саве у Београду (1985) уписао је теологију на Богословском факултету у Београду, а завршио на Духовној академији у Санкт Петербургу (1996). Одбранио је научни рад из области византологије на тему „Иконоборство и иконопоштовање“ у степену постдипломског аспиранта. Овим радом је стекао право да пише кандидатску дисертацију, а радом „Тајноводство Свете службе“ завршио је и аспирантуру (1996/1997).

Једну школску годину предавао је у Богословији Светог Саве у Београду (1990). Потом је 17. јуна 1992, послије краћег искушеништва у манастиру Троноши код Ваљева, замонашен у храму Свете Тројице у Доњем манастиру Острог, а наредног дана у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Горњем манастиру Острог рукоположен је у чин јерођакона. Затим, дана 14. маја 1995. у чин јеромонаха рукоположио га је у манастиру Милешеви блаженопочивши патријарх српски Павле.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије га је произвео у чин протосинђела у Храму Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, на дан Светог Амфилохија Иконијског (1999). Он га је и увео у трон острошких игумана на Крстовдан, 18. јануара 2001. У чин архимандрита узведен је 2004. године.[1]

Епископ[уреди]

На дан преноса моштију Светог Саве, 6/19. маја 2004, изабран је за викара Митрополије црногорско-приморске са титулом диоклијског епископа. У јуну исте године патријарх српски Павле хиротонисао га је за епископа у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Тајном иконичног васпитања бавио се двадесет година у просвјетним институцијама Српске православне цркве, које су крунисане одбраном докторске тезе на паљанском Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, дана 12. новембра 2009, на тему „Философија васпитања у делу Св. Јована Златоуста“ пред члановима комисије у саставу: проф. др Бранко Летић, проф. др Симо Нешковић (ментор) и проф. др Борис Брајовић.[2]

Дана 26. мајa 2011. на редовном засједању Светог архијерејског сабора СПЦ изабран је за епископа нишког.[3] Устоличен је 7. августа 2011. у Саборној цркви у Нишу од патријарха српског Иринеја.[4][5]

Дана 24. маја 2016. на редовном засједању Светог архијерејског сабора разријешен је дужности управљања Епархијом нишком и стављен на располагање.[6][7]

Види још[уреди]

Извори[уреди]


Претходник:
-
викарни епископ диоклијски
20042011.

Наследник:
-
Претходник:
Иринеј (Гавриловић)
епископ нишки
20112016.
Наследник:
Арсеније (Главчић)