Битка на Гласинцу (1878)

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Гласинцу (1878)
Део Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу
Време21. септембар 1878.
Место
Исход пораз побуњеника
Сукобљене стране
побуњеници  Аустроугарска
Команданти и вође
пуковник Ракосовић
Укључене јединице
побуњено муслиманско и српско становништво аустроугарска пуковнија
Јачина
7.000 непознати
Жртве и губици
бројни, масовно страдње српских цивила значајни

Битка на Гласинцу десила се 21. септембар 1878. године на Гласинцу, када су се сукобиле побуњеничке снаге са аустроугарском војском. Након уласка аустроугарских трупа у Сарајево, окупационе трупе су септембра 1878. године у источној Босни наишле на последњи снажан отпор, на Гласинцу.

Устаници су се утврдили на положају између Бандина Оџака и Шенковића на Гласинцу. Снагу побуњеника чинило је око 7.000 бораца са три топа. Битка је почела рано ујутро у седам сати и трајала је до један сат по подне. Завршила се тешким поразом побуњеничких трупа. После боја побуњеници су се са Гласинца повукли у правцу Рогатице те даље према Горажду и Вишеграду. У борби су аустроугарске јединице имале осјетне губитке. Под командом пуковника Ракосовића аустроугарске трупе ушле су у Рогатицу 22. септембра 1878, а затим и у остала мјеста источне Босне. По уласку у вароши источне Босне одмах је почело разоружавање народа, који је под пријетњом смртне казне позван да преда оружје.

У борби на Гласинцу одиграла се и велика погибија српског становништва у збјеговима на Младу, када је одред аустријских трупа упао у збјегове и извршио многа звјерства.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Група аутора (2009). Рогатица. Сарајево: Шахинспахић.