Општина Рогатица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рогатица
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Седиште Рогатица
Становништво
Становништво (2013.) Пад 10.723
Географске карактеристике
Површина 664 km2

Rogatica municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Милорад Јагодић (СНСД) [1]
Позивни број 58
Веб-сајт Општина Рогатица

Општима Рогатица је општина која се налази у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 10.723 лица.[1]

Етимологија[уреди]

Име града доводи се у везу с придјевом "рогат" од којега поименичен облик гласи "рогатица"; двор Рогатац или Рогатица, који су овдје имали властелини Рогатићи. Истакнути припадник ове племићке куће био је Вук Рогатић, који се у сачуваним списима јавља од почетка 15. вијека, односно од 1405. године, када је био један од свједока у повељи краља Твртка Другог Котроманића и 1419. у двије повеље краља Стефана Остојића, односно 1423. када се спомиње као човјек војводе Павла Радиновића.[2]

Историја[уреди]

Рогатица се први пут помиње у уговору од 15. августа 1425. када се крамар Хлапац Станковић обвезао да ће Андрији Бобаљевићу превести 11 товара тканине и остале робе до Рогатице или Гласинца, до тамошње Гласиначке цркве. Из чега се закључује да је Рогатица већ тада била увелико позната као трговачко насеље у караванској трговини Дубровчана са залеђем. Трговачким пословима бавили су се домаћи људи, који су пословно били повезани са Дубровником. Дубровчани су на подручју Рогатице куповали стоку и восак, а потом продавали Млетачкој републици. За разлику од других градова Земље Павловића, Олова и Борача, Рогатица се није развила у велико насеље.[3] Била је у посједу властеле Павловића, а на подручју града очувано је више локалитета из средњег вијека: Дворска вода, Царина, Вијенац, Градац и Грачаница.

Падом под Турке становништво је започело сеобе на југ у Херцеговину и Црну Гору, „Послије косовске битке и првих турских освајања у Босни, од 1415, такве су сеобе биле честе и у њима учествовала властела и маса народа"[4] Становништо које је остало на имањима прихатило је отоманску управу. Тако су у Рогатици у тимарском систему били и хришћани спахије. У Рогатици је била позната српска племићка спахијска породица Балчаковић, који су чували православно становништво од турске тираније.[5]

Након успостављања османске управе 1462. године, на подручју старе жупе Борач формирана је нахија Борач. У нахију је спадао трг Рогатица, варош Вишеград и Прача; а за првог вилајетског намјесника те нахије постављен је Мехмед Челебија, син оснивача Сарајева Иса-бега Исхаковића. По Мехмеду Челебији Рогатица је добила назив Челеби Пазар.

Након окупације Босне од стране Аустроугарске 1878. године, када су нове окупационе власти преузеле Сарајево, последњи отпор Аустроугарској десио се на Гласинцу 21. септембра, када су побуњеници поражени, те су Аустроугари ушли у Рогатицу без борбе, сутрадан, односно 22. септембра. Отпор новим окупаторима трајао је до 1881. године, а водили су га хајдучке храмбаше Јово Тандарић из Хан Пијеска и Ђуро Зекановић из Рогатице када су убијени. Нова управа је започела изградњу ергеле арапских коња на Борикама 1903. године, за потребе аустроугарске војске. Током 1905. године изграђен је градски водовод, те канализациона мрежа 1908. Док се пруга за експлоатацију шуме градила у периоду 1902—1906.

Током борбе за вјерско-просвјетну аутономију сарадња муслимана и православног становништва у рогатичкој средини није могла доћи до пуног изражаја. У сијању раздора и мржње међу становништвом окупаторски управљачи употребљавали су сва средства; тако су организовали мучка убиства угледних Срба, Ђорђа Переулу, Танасија Драшковића и Мила Бајчетића.[6]

Географија[уреди]

Подручје општине Рогатица заузима површину од 664,37 км2. Суседне општине Рогатици су: Рудо, Вишеград, Сребреница, Милићи, Власеница, Ново Горажде, Горажде, Хан Пијесак, Соколац и Пале. Кроз општиниу протичу ријеке Ракитница, Дрина и Прача. Од пећина на подручју општине је најпознатија Бања Стијена.

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Рогатица

Подручје општине Рогатица чине насељена мјеста:

Агаровићи, Бабљак, Бегзадићи, Берковићи, Бећи, Бехећи, Бјелогорци, Блажујевићи, Божине, Борач, Борика, Боровац, Боровско, Бранковићи, Брда, Брезје, Брчигово, Булози*, Бурати, Варошиште, Враголови, Вражалице, Врасалићи, Вратар, Врело, Врлазје, Газије, Годомиље, Голубовићи, Гривци, Гуждељи, Гучево, Добраче, Добрашина, Добромеровићи, Доброучићи, Дробнићи, Дуб, Думањићи, Ђедовићи, Жепа, Живаљевићи, Живаљевина, Загајеви, Загорице, Закомо, Зиличина, Јаровићи, Јасенице, Камен, Карачићи, Ковањ, Козарде, Козићи, Копљевићи, Крамер Село, Крвојевићи, Кујунџијевићи, Кукавице, Кусуци, Лађевине, Лазе, Лепеница, Лубардићи, Љубомишље, Маравићи, Махала, Медна Лука, Месићи, Мислово, Мргудићи, Нахота, Обртићи, Округло, Орахово, Осово, Отричево, Павичина Кула, Пашић Кула, Пешурићи, Пијевчићи, Плање, Пљеско, Пљешевица, Подгај, Покривеник, Потком*, Прибошијевићи, Припечак, Просјечено, Пуртићи, Радич, Рађевићи, Ракитница, Рибиоц, Рогатица, Русановићи, Сељани, Сјеверско, Сјемећ, Слап, Сочице, Стара Гора, Стари Брод, Старчићи, Стјенице, Стоп, Стрмац, Судићи, Суровићи, Трново, Феризовићи, Чавчићи, Чадовина, Чубрићи, Шаторовићи, Шена Крена, Шетићи, Шљедовићи, Шљивно и Штавањ.[7]

Политичко уређење[уреди]

Састав Скупштине Општине Рогатица према резултатима избора 2016.
7
5
3
1
1
1
1
Од укупно 19 мандата на поједине партије отпада:
  СНСД: 7
  СДС: 5
  ПДП: 3
  ПУП: 1
  ДНС: 1
  СРС: 1

Општинска администрација[уреди]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Рогатици. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Рогатица је насеље Рогатица, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Рогатица је Милорад Јагодић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине Општине Рогатица је приказан у табели.[8]

Привреда[уреди]

На територији општине постоји низ прерађивачких капацитета из области дрвне, металне, текстилне, прехрамбене индустрије, шумарства, пољопривредне производње, грађевинарства, графичких услуга, капацитети за производњу електричне енергије, саобраћај.

Носиоци развоја општине су:

  • А. Д. " Агрокомбинат“ бави се ратарском производњом, сточарством, прехрамбеном индустријом, трговином, угоститељством и туризмом.
  • А. Д. " Творница пречистача“ производи прочистаче за ваздух, гориво, уље и хладњаке за све врсте возила и друге производе и из ове области.
  • А. Д. " Сјемећ“ Д. И. делатност јој је производња резане грађе и грађевинске столарије и намештаја.
  • Ш. Г. " Стара Гора“, чија је делатност експлоатација шума и изградња шумских коуникација.
  • А. Д. " Технотранс“, врши превоз свих врста терета и путника и сервисирање возила.
  • А. Д. " Стандард“ обавља грађевинске, занатске, инсталатерске радове, производи грађевински материјал, гради све врсте објеката уз пројектовање и надзор.
  • А. Д. " Ротекс“, производи ћебад и декоративно платно.
  • А. Д. " Мићо Соколовић“ израђује амбалажу, штампа књиге и пружа друге врсте графичких услуга.
  • А. Д. " Јасна“ производи све врсте дечје и друге конфекције.
  • З. Д. П. " Алпо“ производи алуминиско посуђе.
  • ЈКП " Комуналије“ врши послове водоснадбевања и канализације.
  • ОДКП " Комрад“ врши послове одржавања чистоће, уређења зелених и осталих јавних површина.

Услед рата многа набројена предузећа не раде.

Све значајније место заузима и приватно предузетништво што је резултовало оснивањем 72 приватна предузећа и 259 самосталних делатности из области угоститељства, занаства, трговине и других услуга.

Своје експозитуре у Рогатици имају Развојна банка југоисточне Европе и Привредна банка Сарајево, а агенције Нова бањалучка банка и Нова банка. Са својим испоставама присутна су осигуравајућа друштва „Јахорина“, „Бобар“, „Копаоник“, „КосигДунав“ и „Дрина осигурање“.

У области телекомуникација послове обавља Терминални телеком „Рогатица“, као организациона јединица Телекома Српске. Поседује савремену дигиталну телефонску централу великог капацитета, а готова цела општина је покривена сигналом мобилне телефоније.

Снадбевање потрошача ел. енергијом на подручју општине врши се путем основног 110 киловолтног далековода из правца Вишеграда и 35 киловолтног далековаода из правца Вишеграда и Сокоца које служи као резервно напајање. На подручју општине, на реци Прачи се налази и хидроелектрана Месићи, која ради од 1950. године.

Расположиви природни ресурси и традиција примарне пољопривредне производње (сточарство, ратарство, шумарство, воћарство) истакли су пољопривреду као стратешку провредну орентацију општине. Више имплементираних као и планираних пројеката из пољопривреде треба да створе базу интензивне производње у сточарсву. Овчарник на Борикама, са капацитетом од 1.000 грла приплодних оваца, као и све већи број индивидуалних произвођача опредељених за узгој стоке представљају резултат који оправдавају оваку оријентацију.

Ергела на Борикама, основана 1893. године бави се узгојем чистокрвне арапске и брдске расе коња и једини је признат узгајивач ових раса на просторима бивше Југославије.

Захваљујући природним условима на подручју општине, Рогатица представља познатог и признатог произвођача семенског кромпира. Произведеним количинама, квалитетом и применом савремене технологије посебно се истиче А. Д. " Агрокомбинат“ и Удружење пољопривредних произвођача „Соланум продукт“ који представљају једне од најзначајнијих произвођача не само у Републици Српској него и шире.

Становништво[уреди]

У општини Рогатица данас живи 15.000 становника, 26 ст/км2.

Одлуком о формирању месних заједница на подручју општине Рогатица основано је 13 месних заједница којима су обухваћена сва насељена места и које у складу са законом и Статутим месне заједнице обављају послове од интереса за грађане са тог подручја.

Захваљујући донацијама обновљени су многи објекти, који су били уништени током рата од 1992—1995. Срби (око 8.000), који су избегли из Сарајева и Горажда, продали су своје предратне некретнине, купили друге у Рогатици и ту се настанили, тако да је значајно промењена национална структура у односу на 1991. Данас припадници српског народа чине велику већину становништва.

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Рогатица је имала 21.978 становника, распоређених у 119 насељених места.

Националност[9] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 13.209 (60,10%) 14.020 (58,97%) 15.096 (59,19%)
Срби 8.391 (38,17%) 8.877 (37,34%) 10.208 (40,02%)
Хрвати 19 (0,08%) 32 (0,13%) 45 (0,17%)
Југословени 186 (0,84%) 724 (3,04%) 62 (0,24%)
остали и непознато 173 (0,78%) 118 (0,49%) 90 (0,35%)
Укупно 21.978 23.771 25.501

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

Етнички састав према попису из 2013.[1]
Срби
  
9.527 88,84 %
Бошњаци
  
1.117 10,41 %
Хрвати
  
19 0,17 %
Остали
  
43 0,40 %
Неизјашњени
  
17 1,15 %
укупно: 10.723

Организација локалне управе[уреди]

Скупштина општине броји 23 одборника који су изабрани на изборима 05. октобра 2008. године. Структуру Скупштине општине чине:

  • 7 одборника СНСД,
  • 5 одборника СДС,
  • 4 одборника ПДП,
  • 2 одборника ДНС,
  • 1 одборник СП,
  • 1 одборник Радом за бољитак,
  • 1 одборник СДА,
  • 1 независни одборник,
  • 1 одборник СРС др Војислав Шешељ.

Начелник општине је Радомир Јовичић. Општинском управом руководи Начелник општине, а чине је:

  • Одељење за пољопривреду и друштвене делатности, начелник Радован Росић,
  • Одељење за просторно уређење и стамбено комуналне послове, начелник Чаркић Зоран,
  • Одељење за финансије, начелник Горан Мандић,
  • Одељење за општу управу, начелник Миладин Иконић.

Познате личности[уреди]

Парк Гаврила Принципа

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Попис становништва у БиХ 2013.
  2. Група аутора (2009). стр. 54-55.
  3. Група аутора (2009). стр. 55.
  4. Филиповић (2000). стр. 94.
  5. Косановић (1889). стр. 247.
  6. Група аутора (2009)
  7. Општина Рогатица: [hhttp://www.opstinarogatica.com/sadrzaj/dokumenti/dokumenti/statut_opstine_rogatica.pdf „Статут општине Рогатица“], 25.05. 2005, приступ 3.7.2013
  8. „Рогатица”. избори.ба. Приступљено 8. 11. 2016. 
  9. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Група аутора (2009). Рогатица. Сарајево: Шахинспахић. 
  • Филиповић, Миленко С. (2000). Гласинац : антропогеографско-етнолошка расправа. Херес. 
  • Косановић, Сава (1889). Гласник српског ученог друштва: Црте из Босне од митрополит хаџи-Саве Косановића, О српским спахијама под турском владом. Београд: Штампарија Краљевине Србије. 

Спољашње везе[уреди]