Бифобија

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава бисексуалних особа

Бифобија представља аверзију ка бисексуалности и према бисексуалцима као друштвеној групи или као појединцима. Може имати облик негирања да је бисексуалност права сексуална оријентација или негативних стереотипа о људима који су бисексуалци (као што су уверења да су промискуитетни или непоштени). Људи било које сексуалне оријентације могу доживети или одржавати бифобију.

Етимологија и употреба[уреди | уреди извор]

Бифобија је портманто реч настала на термину хомофобија. Изводи се из енглеског неокласичног префикса „би“ (два) из бисексуално и корена „фобија“ (од грчког: φοβος, „страх“) који се налази у хомофобији. Поред трансфобије и хомофобије, једна је од породице термина који се користе за описивање нетолеранције и дискриминације ЛГБТ+ особа. Придевни облик бифобичан описује ствари или особине везане за бифобију, а слабије учестала именица бифоб је етикета за људе који практикују или поспешују бифобију.[1]

Бифобија не мора бити фобија као што је дефинисана у клиничкој психологији. Њено значење и употреба је у истој равни са ксенофобијом.

Облици[уреди | уреди извор]

Одбацивање и брисање

Бифобија може довести људе да поричу да је бисексуалност „стварна“, тврдећи да људи који се идентификују као бисексуалци нису истински бисексуални или да је та појава далеко мање честа него што тврде. Један од облика овог порицања је заснован на хетеросексистичком погледу да је хетеросексуалност једина права или природна сексуална оријентација. Стога све што одступа од тога је или психолошка патологија или пример антисоцијалног понашања. У овим случајевима, хомофобија и бифобија се своде на исто.

Други облик порицања проистиче из бинарних погледа на сексуалност: да се људи претпостављају моносексуалним, тј. искључиво хомосексуалним (геј/лезбијка) или хетеросексуалним (стрејт). Током 1980-их, модерним истраживањима о сексуалности доминира идеја да су хетеросексуалност и хомосексуалност једине легитимне оријентације, одбацујући бисексуалност као „секундарну хомосексуалност“.

[2]

У том моделу претпоставља се да су бисексуалци, или лез/геј особе „у ормару“ које желе да се прикажу као хетеросексуалне, [3] или појединци који експериментишу са сексуалношћу ван свог „нормалног“ интереса.[4][5][6] Афоризми попут „људи су или геј, или стрејт, или лажу“ представљају овај дихотомни поглед на сексуалну оријентацију.[7]

Неки људи прихватају теоријско постојање бисексуалности, али је дефинишу као „једнаку“ привлачност према мушкарцима и женама.[7] Према томе, многи бисексуалци са неједнаком привлачношћу су категорисани, или као хомосексуалци, или као хетеросексуалци. Други признају постојање бисексуалности код жена, али је негирају код мушкараца.[8]

Поједине особе које одбацују бисексуалност такве активности или идентитет доживљају као ствар тренда или просто ситуационе хомосексуалности у полно одвојеним срединама.[9]

Бифобија је такође присутна и међу геј и лезбијском популацијом. Делом се огледа кроз посматрање да су бисексуалци у могућности да избегну угњетавање од стране хетеросексуалаца усклађивањем друштвених очекивања по питању сексуално-романтичних односа са супротним полом.[10][11]

Бисексуално брисање (такође названо бисексуална невидљивост) је феномен који тежи да изостави, фалсификује или да друго објашњење о доказима бисексуалности кроз историју, академију, медије и друге примарне изворе, понекад до тачке порицања да бисексуланост постоји.[12][13]

Наводи да су бисексуални мушкарци хомофобични

Један од узрока бифобије у геј мушкој заједници јесте да постоји политичка традиција идентитета која претпоставља да је прихватање мушке хомосексуалности повезано с уверењем да је сексуалност мушкараца специјализована. То узрокује да многи чланови геј мушке заједнице саму идеју о томе да мушкарци могу бити бисексуални виде као хомофобичну. Велики број бисексуалних мушкараца сматра да их такви ставови присиљавају да задрже своју бисексуалност сакривену, као и да их сматрају опресивнијим од традиционалне хетеронормативности.[14][15]

Негативни стереотипи

Многи стереотипи о људима који се идентификују као бисексуалци проистичу из порицања или бисексуалног брисања. Пошто њихова оријентација није препозната као валидна, они су виђени као збуњени, неодлучни, несигурни, експериментални или као особе које „само пролазе кроз фазу“.[16]

Повезивање бисексуалаца са промискуитетом произилази из разних негативних стереотипа који их сагледавају као психички и друштвено нестабилне особе којима секс са само мушкарцем, са само женом или са само једном особом у тренутку није довољан. Ови стереотипи произилазе из култоролошке претпоставке да су мушкарци и жене толико различити да је жеља ка особи једног пола у потпуности другачија од жеље ка особи другог пола (хетеросексизам).[17]

Као резултат свега, о бисексуалцима влада стигма да варају своје партнере, воде двоструке животе, да имају тајне односе са особама истог пола као и да су преносиоци полно преносивих болести. Могу бити окарактерисани као „дрољасти“, „лаки“ и нимфомани, док се бисексуалност чврсто повезује са полиаморијом, свинговањем и полигамијом.[18]

Последице

Последице бифобије на психичко и сексулано здравље бисексуалаца су бројне. Студије показују да су бисексуалци често заробљени између хетеросексуалности и хомосексуалности, чиме се обеснажује њихов сексуални идентитет. Ово често доводи до препознатљивих показатеља питања менталног здравља, као што су ниско самопоуздање и самопоштовање. Ови индикатори и притисци да „бирају“ сексуални идентитет могу, у многим случајевима, довести до депресије због осећаја да живе у култури која не препознаје њихово постојање.[19]

Невољност бисексуалаца да причају са здравственим радницима о својој сексуалности и правилној заштити због страха од осуде и дискриминације их ускраћује за адекватну едукацију о психичком и сексуланом здрављу.[20]

Људи који се идентификују као бисексулани се могу суочити са следећим проблемима:

  • већи степен партнерског насиља
  • већа вероватноћа ризичног понашања код младих средњошколаца
  • већа вероватноћа анксиозности и поремећаја расположења код особа која имају секс са оба пола
  • мање шансе да се осећају прихваћеним на свом радном месту
  • мање шансе да испоље искреност ка најбитнијим особама у свом животу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Eliason, MJ (1997). „The prevalence and nature of biphobia in heterosexual undergraduate students”. Archives of Sexual Behavior. 26 (3): 317—26. PMID 9146816. doi:10.1023/A:1024527032040. 
  2. ^ Managing Heterosexism and Biphobia: A Revealing Black Bisexual Male Perspective. ProQuest. 2008. ISBN 9780549622482. [мртва веза]
  3. ^ Michael Musto, April 7, 2009. Ever Meet a Real Bisexual? Архивирано 2010-04-13 на сајту Wayback Machine, The Village Voice
  4. ^ Yoshino, Kenji (1. 1. 2000). „The Epistemic Contract of Bisexual Erasure” (PDF). Stanford Law Review. Stanford Law School. 52 (2): 353—461. JSTOR 1229482. doi:10.2307/1229482. 
  5. ^ „Why Do Lesbians Hate Bisexuals?”. lesbilicious.co.uk. 11. 4. 2008. Архивирано из оригинала 07. 12. 2013. г. Приступљено 26. 3. 2011. 
  6. ^ Geen, Jessica (28. 10. 2009). „Bisexual workers 'excluded by lesbian and gay colleagues'”. Приступљено 26. 3. 2011. 
  7. ^ а б Dworkin, SH (2001). „Treating the bisexual client”. Journal of Clinical Psychology. 57 (5): 671—80. PMID 11304706. doi:10.1002/jclp.1036. 
  8. ^ „Do Bisexual Men Really Exist?” (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2017. 
  9. ^ Ka'ahumanu, Lani; Yaeger, Rob. „Biphobia”. LGBT Resource Center UC San Diego. UC San Diego. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. Приступљено 22. 9. 2016. 
  10. ^ Fahs, Breanne (13. 11. 2009). „Compulsory Bisexuality?: The Challenges of Modern Sexual Fluidity”. Journal of Bisexuality. 9 (3-4): 431—449. ISSN 1529-9716. doi:10.1080/15299710903316661. 
  11. ^ Roffee, James A.; Waling, Andrea (10. 10. 2016). „Rethinking microaggressions and anti-social behaviour against LGBTIQ+ youth”. Safer Communities. 15 (4): 190—201. doi:10.1108/SC-02-2016-0004. 
  12. ^ Word Of The Gay: BisexualErasure May 16, 2008 "Queers United"
  13. ^ The B Word Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2020) Suresha, Ron. "The B Word," Options (Rhode Island), November 2004
  14. ^ Bi Men: Coming Out Every Which Way, Ron Jackson Suresha, Pete Chvany - 2013
  15. ^ Social Work Practice with Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender People, Gerald P. Mallon - 2017
  16. ^ "It's Just A Phase" Is Just A Phrase, The Bisexual Index
  17. ^ "Bisexuals and the Slut Myth", presented at the 9th International Conference on Bisexuality
  18. ^ GLAAD: Cultural Interest Media Архивирано 2006-04-19 на сајту Wayback Machine
  19. ^ Dodge, Brian; Schnarrs, Phillip W.; Reece, Michael; Martinez, Omar; Goncalves, Gabriel; Malebranche, David; Van Der Pol, Barbara; Nix, Ryan; Fortenberry, J. Dennis (1. 1. 2012). „Individual and Social Factors Related to Mental Health Concerns among Bisexual Men in the Midwestern United States”. Journal of bisexuality. 12 (2): 223—245. ISSN 1529-9716. PMC 3383005 Слободан приступ. PMID 22745591. doi:10.1080/15299716.2012.674862. 
  20. ^ Makadon MD, Harvey J; Ard MD, MPH, Kevin L (9. 7. 2012). „Improving the Health Care of Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender People: Understanding and Eliminating Health Disparities” (PDF). Fenway Institute. U.S. Department of Health and Human Services. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 08. 2018. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бифобија&oldid=26825294”