Божидар Маговац
| Божидар Маговац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. октобар 1908. |
| Место рођења | Загреб, Аустроугарска |
| Датум смрти | 24. јануар 1955. (46 год.) |
| Место смрти | Загреб, ФНРЈ |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Хрватска сељачка странка |
Божидар Маговац (Загреб, 13. октобар 1908 — Загреб, 24. јануар 1955) био је хрватски политичар, новинар и публициста.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1908. године у Загребу. Гимназију је завршио у Карловцу, а студирао на Економско-комерцијалној високој школи и Филозофском факултету (етнологију) у Загребу. Члан ХСС-а постао је током студија. Од 1927. до 1929. био је члан уредништва листа Дом, а од 1928. године секретар Универзитетског удружења „Матија Губец“, те члан Сељачке слоге.[1]
Након окупације Југославије 1941. године, није се слагао с Мачековом политиком чекања. У рату је формирана фракција ХСС-а, Хрватска (републиканска) сељачка странка, која се позивала на радићевску традицију пре 1925. године.[2] Током 1942. се повезао с Народноослободилачким покретом Југославије, а 31. маја 1943. са својом породицом прелази у партизане.[3]
Био је покретач и уредник Слободног дома, гласила ХСС-а међу партизанима, те оснивач и члан Извршног одбора Х(Р)СС-а у НОП-у. Октобра 1943. био је изабран за потпредседника Извршног одбора ЗАВНОХ-а, а на Другом заседању АВНОЈ-а новембра 1943. постао је Трећи потпредседник НКОЈ-а. Године 1944, као предводник мањине унутар ИО Х(Р)СС-а која се залагала за одржавање веза с Мачеком, сукобио се с већином унутар одбора, која је подупирала званичну линију НОП-а.[4] Ускоро је остао без потпоре и у својим редовима, те је дао оставку на све функције, а и искључен је из Извршног одбора ЈНОФ. После тога је био интерниран на Вису и у Загребу.[1]
Након завршетка рата био је равнатељ Градске књижнице у Загребу (1945–1947). Године 1947. био је ухапшен, а 1948. осуђен на шест година робије коју је издржавао у Старој Градишки до 1953. године.[1]
Умро је 24. јануара 1955. године у Загребу и сахрањен на загребачком гробљу Мирогој.
Публицистички рад[уреди | уреди извор]
Био је члан уредништва Народног вала, Сељачке просвјете, Еволуције, Јутарњег листа, Обзора, Сељачке слоге, Хрватске енциклопедије (до 1943) те Сабраних дела Антуна Радића. Покренуо је и уређивао листове Златни клас и Сељачки свијет.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Хрватска енциклопедија: Маговац, Божидар, приступљено 17. 10. 2013.
- ^ Зденко Раделић, Хрватска сељачка странка: 1941.-1950., Хрватски институт за повијест. . Загреб. 1996. pp. 131. ISBN 978-953-6324-05-7.
- ^ Тко је тко у НДХ: Хрватска 1941.–1945., Минерва. . Загреб. 1997. pp. 250-251. ISBN 978-953-6377-03-9.
- ^ Зорислав Лукић, Некомунисти у хрватском покрету отпора: Хрватска сељачка странка (III дио). , Вијенац, број 492, 10. јануар 2013, приступљено 17. 10. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
