Национални комитет ослобођења Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије
Национални комитет
ослобођења Југославије
Основана29. новембар 1943.
Претходне администрације
Расформирано7. март 1945.
Замењена са администрацијом
СедиштеДемократска Федеративна Југославија
Председник НКОЈ-а

Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) (словен. Nacionalni komite osvoboditve Jugoslavije; мкд. Национален комитет за ослободување на Југославија) је за време Народноослободилачког рата био највиши извршни и наредбодавни орган народне власти у Југославији, са свим обележјима народне револуционарне владе.

Тек по доласку у ослобођени Београд НКОЈ развија своју делатност у пуном опсегу.

До марта 1945. носилац је преговора са избегличком владом ради постизања споразума а у сврху ликвидације паралелизма двеју влада, у земљи и иностранству, као и међународног признања промена у Југославији. Београдским споразумом 1. новембра 1944. између маршала Тита и Ивана Шубашића постигнут је државни континуитет Југославије са међународно-правног гледишта и утврђена структура јединствене владе, формиране од НКОЈ-а и владе Краљевине Југославије, са задатком да распише изборе за Уставотворну скупштину. До одлуке Конституте краљ Петар II је пренео своју власт на Намесништво.

Кримска конференција великих сила фебруара 1945. санкционисала је споразум усвојивши тзв. Кримску препоруку у којој се тражи неодложно формирање заједничке владе и проширење АВНОЈ-а некомпромитованим посланицима народне скупштине Краљевине Југославије из 1938. године. Краљевска влада и НКОЈ подносе оставке и 7. марта 1945. Указом Краљевскох намесника, на предлог Председништва АВНОЈ-а, формирана је нова јединствена влада.

Историја[уреди | уреди извор]

Установљен је посебном одлуком АВНОЈ-а (Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије) на основу Декларације Другог заседања. НКОЈ се састојао од председника, три потпредседника и потребног броја повереника, а за свој рад одговарао је АВНОЈ-у, односно Председништву АВНОЈ-а, које је и именовало његове чланове.

На првој седници Председништва АВНОЈ-а (30. новембра 1943) именован је НКОЈ — прва револуционарна влада с маршалом Југославије Јосипом Брозом Титом на челу. Седиште НКОЈ је било у Дрвару (до краја маја 1944), на Вису (од маја до октобра 1944), а затим у Београду све до 7. марта 1945, када је на основу споразума Тито–Шубашић, укинут и формирана Привремена влада Демократске Федеративне Југославије под председништвом Јосипа Броза Тита.

Активност НКОЈ-а одржавала се у сложеним условима НОР-а, како на различитим секторима унутрашњег живота (снабдевање војске на ратиштима и становништва, обнова разорене привреде у ослобођеним крајевима, саобраћаја и др.) тако и у широкој спољнополитичкој делатности у вези са међународним признањем нове Југославије.

Чланови владе[уреди | уреди извор]

Национални комитет ослобођења Југославије, 29.11.1943 - 7.3.1945.
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Председник НКОЈ-а
Повереник за народну одбрану
Josip Broz Tito uniform portrait.jpg Маршал Јосип Броз Тито
Потпредседник НКОЈ-а Edvard Kardelj (2).jpg Едвард Кардељ
Потпредседник НКОЈ-а
Повереник за информације
Ribnikar Vladislav.jpg Владислав Рибникар
Потпредседник НКОЈ-а Божидар Маговац до 30. августа 1944.
Влада Зечевић
Фрањо Гажи од 30. августа 1944.
Повереник за спољне послове Dr Josip Smodlaka 1944 arhiv sd.jpg Јосип Смодлака
Повереник без порфеља и заменик Повереника за спољне послове Dr Vladimir Bakaric.jpg др Владимир Бакарић
Повереник за унутрашње послове
Влада Зечевић
Влада Зечевић
Повереник за просвету Kocbek.jpg Едвард Коцбек
Повереник за народну привреду Ivan Milutinović (1942).jpg Иван Милутиновић погинуо 23. октобра 1944.
Повереник за финансије Dušan Sernec 1930.jpg др Душан Сернец
Повереник за саобраћај Sreten Zujovic Crni.jpg Сретен Жујовић
Повереник за народно здравље Milivoj Jambrisak.jpg
др Миливој Јамбришак до 10. децембра 1943. /умро/
Zlatan Sremec.jpg др Златан Сремец од 15. јануара 1943.
Повереник за економску обнову Тодор Вујасиновић.jpg Тодор Вујасиновић 7. децембра 1944. укинуто Повјереништво за економску обнову
Повјереник руда Тодор Вујасиновић.jpg Тодор Вујасиновић од 9. децембра 1944.
Повереник за социјалну политику др Антон Кржишник
Повереник за судство Frane Frol.jpg Фране Фрол
Повереник за исхрану
Миле Перуничић
Миле Перуничић 1. фебруара 1945. укинуто Повјереништво за исхрану
Повереник за грађевине др Раде Прибићевић
Повереник за шуме и руде
Sulejman Filipović, Drvar 1944.jpg
Сулејман Филиповић 7. децембра 1944. укинуто Повјереништво за шуме и руде
Повјереник шума
Sulejman Filipović, Drvar 1944.jpg
Сулејман Филиповић од 9. децембра 1944.
Повереник за пољопривреду Emanuel Chuchkov - Емануел Мане Чучков.jpg Емануел Чучков од 30. августа 1944.
Повереник за трговину и индустрију Andrija Hebrang.JPG Андрија Хебранг од 31. октобар 1944.
Повјереник индустрије Andrija Hebrang.JPG Андрија Хебранг од 1. фебруара 1945, кад је основано Повјереништво индустрије
Повереник за трговину и снабдевање Nikola Petrović.jpg инг Никола Петровић од 1. фебруара 1945, кад је основано Повјереништво трговине и снабдијевања

Пошто због ратних прилика сви чланови НКОЈ-а нису били на окупу, Председништво АВНОЈ-а је именовало:

Литераутра[уреди | уреди извор]