Боривоје Боровић
| Боривоје Боровић | |
|---|---|
.jpg) Боровић 2011. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. јул 1954. |
| Место рођења | Пљевља, НР Црна Гора, ФНР Југославија |
| Држављанство | Србија |
| Религија | православац |
| Образовање | Правни факултет Универзитета у Београду |
| Професија | адвокат |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Народна странка (2017–) Народна странка - Правда (2000–?) Српски покрет обнове (1990–2000) Демократска странка (1990) |
Боривоје Боровић (Пљевља, 7. јул 1954) српски је адвокат и политичар, бивши народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и бивши члан председништва Српског покрета обнове (СПО) и Народне странке (НС).
Биографија[уреди | уреди извор]
Младост, образовање и адвокатска каријера[уреди | уреди извор]
Боривоје Боровић је рођен у Пљевљима, тадашњој НР Црној Гори и ФНР Југославији, 7. јула 1954. Основу и средњу школу је завршио у Пљевљима, а потом је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду.[1]
Након дипломирања кренуо је да се бави адвокатуром, а 1985. године је основао Адвокатску канцеларију Боровић.[2] Заступао је Ђорђа Божовића Гишку, Бранислава Матића Белог, Александра Кнежевића Кнелета, Горана Вуковића Мајмуна, Вука Драшковића, Војислава Шешеља, Томислава Николића итд.[1] Био је председник Кривичне секције Адвокатске коморе Београда и члан Адвокатског форума за заштиту људских права и слобода. Основао је Адвокатску кривичну секцију 1989. године, а председник Адвокатске кривичне уније Србије је од 2014. године.[2]
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
У политику је ушао тако што је прво месец дана био члан Демократске странке (ДС), а потом је био један од оснивача и члан председништва Српског покрета обнове (СПО), и као члан СПО-а председавао скупштинским Одбором за правосуђе. Дао је оставку на одборничку функцију у Београду и као разлог навео је, између осталог, „превелики утицај левичара Милана Божића“ на врх СПО,[3] а странку је напустио 2000. године, притом назвавши је „највећом диктаторском странком Србије“.[4]
Године 2000. заједно са Синишом Ковачевићем, безуспешно је покушао да направи Народну странку Правда,[3] а био је члан председништва Народне странке.[5][6]
Приватан живот[уреди | уреди извор]
Ожењен је Тањом, а имају ћерку Ирину и сина Стефана.[1]
Ставови[уреди | уреди извор]
Односи Србије и Црне Горе[уреди | уреди извор]
Боровић је мишљења да актуелна власт у Србији „испољава мржњу према Црној Гори“, као и да „жели да контролише и политички и територијални интегритет Црне Горе“.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Borivoje Borović”. Glas Javnosti. Приступљено 2021-06-19.
- ^ а б „Адвокатска канцеларија Боровић”. kancelarijaborovic.rs. Приступљено 2021-06-19.
- ^ а б „Advokat za triler - Lični stavovi - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-06-19.
- ^ „BOROVIC NAPUSTIO STRANKU, OPTUZUJE DRASKOVICA”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-06-19.
- ^ „Borović: Srbija da prestane da preti i omalovažava Crnu Goru zbog Rezolucije”. N1 (на језику: српски). 2021-06-19. Приступљено 2021-06-19.
- ^ „Borivoje Borović napustio funkciju u Narodnoj stranci”. N1 (на језику: српски). 2021-10-26. Приступљено 2021-10-27.
- ^ „Borović: Vlast da prestane s hajkom, Crna Gora nije provincija Srbije”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-20.