Ђорђе Божовић Гишка
Ђорђе Божовић | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 16. септембар 1955. |
Место рођења | Инђија![]() |
Датум смрти | 15. септембар 1991.35 год.) ( |
Место смрти | околина Госпића![]() |
Ђорђе Божовић Гишка (Инђија, 16. септембар 1955. — околина Госпића, 15. септембар 1991) је био српски и југословенски криминалац, спортиста и оснивач Српске гарде, паравојне формације СПО-а.[1] Гишка је током 1980-их био сарадник ДБ-а, одан идеји југословенства.[2] Као образованији и интелигентнији човек био је задужен за планирање ликвидација усташких и албанских терориста, али након што је послат да ликвидира и Момчила Ђујића, истакнутог српског емигранта који је оставио веома позитиван утисак, Гишка све више постаје антикомунистички настројен, те стога из корена мења свој живот и постаје националиста и заговорник обнове монархије за коју је сматрао да нуди бољу будућност Србији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Младост[уреди | уреди извор]
Рођен је 16. септембра 1955. у Инђији у породици Гаврила (1888−1964) и Милене Божовић (1927−2012).[3] Гаврило Божовић је рођен недалеко од Подгорице у породици Мићковића која потиче из племена Куча. Презиме је променио Гаврилов отац који је у Црној Гори усмртио једног Немца па је потом отишао за Лондон а потом за Сједињене Америчке Државе.
Ђорђе Божовић је до 1964. живео у Инђији, коју је касније често посећивао, са мајком и млађом сестром Славицом, а када је исте године умро Гаврило Божовић[тражи се извор], породица се сели у Београд.
Кроз служење затворских казни успео је да прочита скоро све књиге затворских библиотека и да заврши Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду. Планирао је да заврши и теологију али није добио дозволу да из затвора полаже испите. Говорио је шест страних језика.[4] Убрзо по доласку на Вождовац упознаје се са Браниславом Матићем Белим са којим постаје нераздвојан пријатељ. Постаје члан боксерског клуба Раднички, где га је у борбама могао победити само Жорж Станковић. Као врло млад долази у сукоб са законом када је у једној уличној тучи избоден ножем. Рањавање је преживео захваљујући снажној конституцији због чега је и добио надимак Гишка. Са тринаест година је илегално отишао у Италију. По повратку у Југославију почиње се интензивно дружити са Борисом Петковим и Ранком Рубежићем чиме бива уплетен у свет криминала. Гишка је то описао речима:
Онима који ме оптужују да сам криминалац кажем: у Београду сам се прочуо као доста добар боксер, вредан у школи, а жељан свега. Хоћу да се и проведем, волим девојке, а пара нема. Како се снаћи? Предложи овај оно, ајде ситно, ајде крупно, ајде пљачка... Кренуо сам из неке жеље за авантуризмом, за неким глупирањем, и тога се данас стидим. Али ја то часно зовем правим именом.
Служба државне безбедности[уреди | уреди извор]
![]() | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Српска гарда[уреди | уреди извор]
Божовић је 1991. основао паравојну формацију Српска гарда заједно са вођом Српског покрета обнове Вуком Драшковићем и Браниславом Матићем Белим.[5]
Камп за обуку ове формације налазио се код Борског језера. Српска гарда је учествовала у борбама око Госпића. Божовић је убијен под неразјашњеним околностима у околини Госпића 15. септембра 1991, током борбе. Месец дана раније у Београду, у сачекуши је убијен Бранислав Матић Бели.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Гишка и гардисти залуд изгинули”. glas-javnosti.rs. Приступљено 14. 5. 2013.
- ^ „KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (3.DEO): Kako su Arkan i Giška ušli u DB i likvidirali albanske i ustaške teroriste”. take-off. Приступљено 15. 10. 2017.
- ^ „Упокојила се Милена Божовић (2. децембар 2012)”. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2014. Приступљено 5. 10. 2013.
- ^ „Puls Asfalta: Giška – između neba i zemlje”. naslovi.net. Netmark d.o.o. 9. 2. 2014. Приступљено 15. 10. 2017.
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 43.
Литература[уреди | уреди извор]
- Thomas, Nigel; Mikulan, Krunoslav (2006). The Yugoslav Wars: Slovenia & Croatia 1991-95. Osprey Publishing. стр. 43. ISBN 978-1-84176-963-9.
- Thomas, Robert (јануар 1999). Serbia Under Milošević: Politics in the 1990s. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 9781850653677.