Велимир Наумовић
| Велимир Наумовић | |||
|---|---|---|---|
,_Bestanddeelnr_918-1939.jpg) | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Велко, Спасилац[1] | ||
| Датум рођења | 19. март 1936. | ||
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија | ||
| Датум смрти | 19. децембар 2011. (75 год.) | ||
| Место смрти | Лијеж, Белгија | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
|
Јединство Земун Црвена звезда | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1953—1956 1956—1965 1965—1969 1969—1971 1971—1972 1972—1976 |
Црвена звезда Ријека Стандард Лијеж Рен Расинг џет Тилеур |
3 204 66 49 ? ? |
(0) (41) (3) (2) (?) (?) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1963—1964 |
 Југославија | 3 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1976—1978 1978—1979 1980 1981—1983 1986—1987 1989—1991 1992—1993 |
Рудар Лабин Алжир Алжир Абиџан Младост Петриња Оријент Тилеур Унион Намур Пазинка | ||
Велимир Наумовић (Београд, 19. март 1936 — Лијеж, 19. децембар 2011) био је југословенски и српски фудбалер, фудбалски тренер и репрезентативац Југославије.
Каријера
[уреди | уреди извор]У млађим категоријама београдске Црвене звезде играо је од 1952. године. Играо је и за земунско Јединство. У дресу Црвене звезде је одиграо само три првенствене утакмице за први тим. У време служења војног рока прелази у Ријеку за коју је наступао у периоду од 1956. до 1965. године.[2] Био је најбољи стрелац Друге лиге Југославије у сезони 1957/58. Одиграо је укупно око 400 утакмица за Ријечане и постигао 155 голова.[3]
Као интернационалац играо је у белгијском Стандарду из Лијежа, од 1965. до 1969, са којим је освајао првенство Белгије и два трофеја Купа Белгије. Наступао је за француски клуб Рен две сезоне, у чијем дресу је освојио Куп Француске (1971).[4] Играчку каријеру је окончао у нижеразредним белгијским тимовима Расинг џет (1971-72) и Тилеур (1972-76).
У дресу репрезентације Југославије играо је на три утакмице. Дебитовао 27. октобра 1963. против Румуније у Букурешту, а последње наступе у дресу са државним грбом имао је током 1964. против Бугарске и Румуније.[5]
По завршетку играчке каријере, у фудбалу остаје као тренер. Радио је у Југославији, али тренирао и клубове из још неколико земаља: Алжир, Обала Слоноваче и Белгија. Преминуо је 19. децембра 2011. године у Лијежу, Белгија.
Успеси
[уреди | уреди извор]- Црвена звезда
- Ријека
- Друга лига Југославије: 1957/58.
- Стандард Лијеж
- Првенство Белгије: 1968/69.
- Куп Белгије: 1966, 1967.
- Рен
- Куп Француске: 1970/71.
- Алжир
- Првенство Алжира: 1978/79.
- Абиџан
- Првенство Обале Слоноваче: 1982, 1983.
- Куп Обале Слоноваче: 1981, 1982.
- Куп Houphouët-Boigny: 1981, 1982.
- Индивидуално
- Најбољи стрелац Друге лиге Југославије: 1957/58.
- Идеалних једанаест у Ријеци од стране ријечког Новог листа
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Organisation et discipline: La recette de Velco Naumovic pour le maitien des metallos”. lesoir.be. 22. 1. 1992. Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ Велимир Наумовић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- ^ „Preminuo Velimir Naumović”. mojarijeka.hr. 20. 12. 2011. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ „Velimir Naumović − Stade Rennais”. stade-rennais. 20. 12. 2011. Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ „Reprezentativci: Velimir Naumović”. reprezentacija.rs. 8. 9. 2019. Приступљено 8. 9. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Велимир Наумовић на сајту reprezentacija.rs
- Велимир Наумовић на сајту worldfootball.net
