Винтгар

Винтгар
Винтгар
	Винтгар, клисура реке Радовне
Локација	Словенија
Дужина	1,6 km
Дубина	250 m
Географија
Насеља	Блед
Водоток	Радовна

Винтгар је кањон реке Радовне урезан између брда Хом (834м) и Боршт (931м), у непосредној близини Бледа, у Словенији.

Откривање клисуре[уреди | уреди извор]

Клисура је откривена случајно 1891. године, када су се Јакоб Жумер, градоначелник Горја и Бенедикт Лергетпорер, картограф и фотограф из Бледа, шетајући и истражујући Сподње Горје, упутили према Блејској Добрави. Прошли су кроз равницу, за коју се мислило да је непроходна, са великим потешкоћама, и открили природне лепоте Винтгара. У то време, мештани знају за водопад Шум, али нису знали да иза њега постоји и прелепа клисура. ^[1] ^[2]

Откриће се десило у време када је водостај реке Радовне био веома низак. Одушевљени лепотама, Жумер и Лергетпорер су одлучили да оснују одбор за изградњу. Клисура је отворена за јавност 26. августа 1893. године. Тада је изграђено више од 500 м мостова и галерија, што је омогућило туристима да посете клисуру. ^[3]

Карактеристике клисуре Винтгар[уреди | уреди извор]

Према неки изворима, назив потиче од немачке речи “Weingarten”, пошто су некад ту били виногради. ^[4] Клисура је дуга 1600м и дубока до 250м, на источном ободу Триглавског националног парка, 4 км северозападно од центра Бледа. Формирала га је река Радовна, која се убрзо након напуштања клисуре, као десна притока, улива у Саву Долинку. Винтгар је узак са стрмим, вертикалним зидовима. У најужем делу, „Паклу“, широк је само неколико метара. Зидови корита су високи 50 до 100 м, а падине изнад њих продужавају се још 100 м и размакнуте су.

Током кривудања, падајући преко прагова брзацима и водопадима, по дну и зидовима, вода ствара широк спектар различитих облика ерозије. Учинак воде је још већи због камења, шљунка и стена у њој. Геолошку границу обележава водопад Шум, који се са 13 метара висине сматра највећим водопадом у Словенији. Испод водопада је и базен где се посетиоци могу окупати, уз велику дозу храбрости и одважности због изузетно хладне воде. Такође је леп и Мали водопад у средини клисуре.

Због специфичних одлика климе и поднебља, у Винтгару расту многе биљне врсте које се разликују од вегетације карактеристичне за околину. Први их је уочио свештеник и аматерски ботаничар Јанез Шафер. Списак биљака из Винтгара објавио је 1899. године Иван Годец у свом чланку у „Дому и свету“, а затим у књижици „Винтгар, слике из Горењска Швајцарске“.

Објекти у клисури[уреди | уреди извор]

Изнад клисуре, на месту широком 53 м, и на 33,5 изнад пута изграђен је једнолучни мост Бохињске железнице, саграђен 1906. године, и јаз, од кога већи део воде одлази цевима до мале хидроелектране Винтгар под Шумом. Мост је некада био део пруге између Прага и Трста, а данас саобраћа из Јесеница до Нове Горице. ^[5]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Vintgar Gorge”. summitpost.org. Приступљено 28. 3. 2020.
^ „Vintgar Gorge in Triglav National Park”. bledoscope.com. Архивирано из оригинала 28. 03. 2020. г. Приступљено 28. 3. 2020.
^ „The Vintgar gorge”. sloveniaholidays.com. Приступљено 28. 3. 2020.
^ „Blejski vintgar”. slotrips.si. Приступљено 28. 3. 2020.
^ „VINTGAR”. vintgar.si. Приступљено 28. 3. 2020.