Газпром

Газпром Лахта центар
Највиши облакодер Европе, Лахта центар, је седиште Газпрома
Врста	ОАД
Делатност	нафта и гас
Основано	1989. Москва, Совјетски Савез
Седиште	Москва, Русија
Руководиоци	Виктор Зупков, Алексеј Милер
Производи	природни гас нафта нафтне цеви
Приход	112 милијарди долара (2017)
Профит	14,9 милијарди долара (2009)
Укупан капитал	206 милијарди долара (2017)
Број запослених	469.000 (2017)
Веб-сајт	www.gazprom.ru

ОАО „Газпром“ (рус. Открытое акционерное общество „Газпром” — Отворено акционарско друштво „Газпром”) је највећи произвођач природног гаса у Русији и у свету и највећа руска компанија. Газпром је настао 1989. године, када је Министарство за гасну индустрију Совјетског Савеза трансформисано у корпорацију. Компанија је касније делимично приватизована, али и даље руска влада има контролни удео.

Бивше седиште Газпрома у Москви

У 2008, компанија је произвела 549,7 милијарди кубних метара природног гаса, што износи око 17% светске производње гаса. Поред тога, компанија је произвела 32 милиона тона нафте и 10,9 милиона тона кондензата гаса. Производња Газпрома чини 10% од бруто домаћег производа Русије у 2008. години.

Највећи део гасних поља Газпрома се налазе око Обског залива у Јамало-ненецком аутономном округу у западном Сибиру, а очекује се да ће Јамалско полуострво постати главна област за производњу гаса у будућности. Газпром има највећи мрежу за транспорт гаса у свету, са 158.200 километара гасовода. Велики нови пројекти укључују гасовод Северни ток и Јужни ток.

Владимир Путин на церемонији покретања довода гаса у Хабаровску

Предузеће поседује подружнице у више различитих индустријских сектора, укључујући и финансије, медије и ваздухопловство. Поред тога, контролише већину удела у различитим предузећима.

Спонзорства

• Газпром је главни спонзор ФК Зенит Санкт Петербург
• Газпром је генерални спонзор ФК Црвена звезда
• Газпром је био генерални спонзор ФК Шалке 04
• Газпром је био један од главних спонзора УЕФА Лига Шампиона
  Извори

Спољашње везе

• „Газпром њефт“ модернизовао српске рафинерије